Naime, prošlog vikenda, na dva različita mesta u Australiji, pokrenute su akcije da se spreči izgradnja džamija – u Bendigu u Viktoriji, gde protesti traju, i na Gold Kostu u Kvinslendu, gde takođe građani potpisuju peticiju.
Mediji u Melburnu saopštavaju da je na videlo u "gradu nalazišta zlata", Bendigu, izašlo da je ključni pokretač protesta antiislamska grupa Q Society, koja je na peti kontinent "uvezla" stavove kontroverznog holandskog političara Gerta Vildersa.
Protivljenje projektu džamije u ovom istorijskom australijskom gradu, jasno i glasno je izrazilo i dvoje gradskih većnika, o čemu smo već pisali. Usledili su crni baloni vezani za kuću drugog većnika koji je podržavao džamiju. Ti baloni simbolizovali su vezu nasilja u porodici sa islamom.
Istorija tolerancijeLokalni član Parlamenta Viktorije Džasina Alen kaže da je neprihvatljivo da ljudi izvan Bendiga dolaze da utiču i dele zajednicu. |
Gradsko veće odobrilo je sa sedam prema dva glasa da muslimani prave svoju bogomolju vrednu tri miliona dolara, ali protesti ne prestaju. Na Fejsbuku postoji grupa pod nazivom Zaustavimo džamiju u Bendigu, koja je dosad dobila skoro 8.000 lajkova. Na njoj, većnici koji su glasali "za" proglašeni su izdajnicima.
Novine saopštavaju da je Kju sosajeti još u maju u Bendigu organizovao sastanak da obavesti građane kako da zaustave džamiju. Bilo je oko 100 ljudi, a poziv za sastanak deljen je na pamfletima na kojima je islam opisan kao "totalitarna ideologija" koja donosi nasilje, potlačenost žena, ekstremizam prema homoseksualcima i ekonomsku stagnaciju gde god se proširi.
Jedan pamflet nazvan je "Džamija nije kao crkva i sinagoga, i u njemu se kaže da su džamije sedišta vlasti, komandni centri, sudovi, u nekim slučajevima služe kao centri za vojnu obuku i skladište oružja".
"Nije reč o rasnoj mržnji"Organizatorka protesta na Gold Kostu Trejsi Tompson rekla je za "Kurijer mejl" da se ovde ne radi o rasnoj mržnji, već da se protestuje zbog preglasne muzike sa pojačala i dodatnog saobraćaja koji stiže sa džamijom. U masi su bile i grupe kao što je Društvo za slobodu i nasleđe iz Brizbejna, koje su isticale da brane "nacionalni identitet". |
U međuvremenu, čak ni snažna oluja nije sprečila oko 250 ljudi da se okupi u Kurambin Votersu prošlog vikenda, kako bi izrazili protest zbog izgradnje "mesta molitve" u njihovom kraju.
Oni su zviždali i dobacivali za vreme istupa većnice Gold Kosta, dok je ona objašnjavala proces odobravanja zahteva za gradnju džamije.
– Možete da budete protiv, možete da to mrzite ili šta god, ali po zakonu nemate pravo na diskriminaciju. Plan grada nije u stanju da vrši diskriminaciju i da kaže da zemljište može jedino da koristi određena religija – rekla je ona.
Njen glas je nadjačan povicima da ljudi "ne žele ovde tu kulturu".
