Vučić: Voleo bih da papa dođe u Srbiju, ali SPC odlučuje o tome

U saradnji Srbije i Vatikana postoji pozitivan i uzlazni trend što je potvrđeno i susretom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i poglavara Rimokatoličke crkve pape Franje, kaže profesor Darko Tanasković, bivši ambasador Srbije u Vatikanu.

Prethodno je srpska javnost umirena porukom koju je saopštio Vučić da će Vatikan ostati na poziciji nepriznavanja samoproglašenog Kosova.

Prosečeno informisanim građanima se činilo da te opasnosti nije ni bilo, ali su neki analitičari podsetili da je proteklih godina papa primio i kosovske lidere, dakle rukovodioce države koju Vatikan ne priznaje. Slobodan Sadžakov sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu podsetio je na to da je papa 2016. primio Hašima Tačija, a prošle godine i Ramuša Haradinaja.

– Papa je sveo svoju ulogu da sasluša obe strane, daleko od toga da će biti na čelu rešavanja tih problema na razini svetske politike – ocenjuje Sadžakov za N1.

Tanasković, koji je bio deo srpske državne delegacije koju je u četvrtak primio poglavar Rimokatoličke crkve, u izjavi za RTS kaže da se na sastanku govorilo i o zaštiti srpskih kulturnih spomenika, pre svega na Kosovu i Metohiji gde je, kako ističe, “uočen interes Svete stolice da, konkretno i gde god može, pomogne u očuvanju baštine koju doživljava kao zajedničku i hrišćansku”.

Izostalo je, međutim, objašnjenje da li je razjašnjen stav Rimokatoličke crkve prema Novom Brdu, srednjovekovnom gradu-tvrđavi, gde katolički sveštenici služe mise nad ostacima, kako tvrde srpski arheolozi, pravoslavne crkve.

Više od pohvala diplomatskim pomacima u odnosu dve države, od kojih jedna ima i verski karakter, srpsku javnost interesovalo je to da li je Aleksandar Vučić, kao treći po redu srpski predsednik koji je posetio Vatikan, uručio poziv papi da poseti Srbiju?

Na ovo pitanje, srpski predsednik nije dao direktan odgovor, već je rekao da bi on voleo da papa poseti Srbiju, ali da to ne zavisi od svetovnih vlasti, već od Srpske pravoslavne crkve.

Mislio je na pravilo kojeg se Sveta stolica pridržava, a to je da papa ne ide u posetu zemlji u kojoj i od većinske crkve ne uslede poziv i dobrodošlica. U SPC su još uvek po tom pitanju neusaglašeni i za sada istrajava ona struja koja se protivi papinom dolasku i koja u ekumenizmu vidi samo zaodenut pokušaj Vatikana da papa zasedne na vrh celokupne hrišćanske crkve.

Oni koji podržavaju stav SPC, podsećaju na to da je Vatikan podržavao NDH u kome je izvršen stravičan genocid nad Srbima, da se jasno i eksplicitno izvinjenje pape, što su u zločinima između ostalih učestvovali i katoličkih sveštenici, do danas nije dogodio. Citira se često izgovorena rečenica da put pape u Srbiju vodi preko Jasenovca, gde treba da se pokloni žrtvama zločina. Podseća se i na ulogu Vatikana u razbijanju Jugoslavije i na to da je bio među prvim državama koje su priznale Sloveniju i Hrvatsku.

Druga strana, međutim, ističe ličnost novog pape koji u odlukama iz prošlosti nije učestvovao, a pokazuje puno znakova dobre volje.

– Stopirao je kanonizaciju Stepinca, pohvalno se izrazio o patrijarhu Irineju, on je sve uradio što bi doprinelo ekumenskom dijalogu, možemo videti novi tip ponašanja, za razilku od SPC koja i dalje govori da nije vreme da papa poseti Srbiju, uslovljavaju izvinjenjima – smatra Sadžakov.

U “sataninom gnezdu”

Zanimljivo je da su i predsednik Tomislav Nikolić i sadašnji šef srpske države Aleksandar Vučić svojevremeno kao najbliži saradnici lidera Srpske radikalne stranke bili recenzenti knjige Vojislava Šešelja “Vatikan glavno satanino gnezdo”, piše BBC.

Obojica su u međuvremenu bili u audijenciji kod pape. Nikoliću je to pošlo za rukom tek iz drugog puta, šest meseci nakon što je 11. septembra 2015. avion sa državnom delegacijom morao prinudno da se vrati za Beograd zbog prosute kafe na komandnoj pilotskoj tabli.

Omraženi Jovan Pavle Drugi

Da i od ličnosti koja sedi na svetoj stolici zavisi odnos Srbije i Vatikana govori i to da je papa Jovan Pavle Drugi jedan od najomraženijih među Srbima. Ne samo što je za njegovoog dugovečnog pontifikata, trećeg po dužini trajanja u istoriji zapadne crkve, radio otvoreno na podršci secesionizmu zapadnih jugoslovenskih republika, već je i podržao bombardovanje Srbije 1999. godine.

Tadić ljut na SPC

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić nema razumevanje za istrajavanje SPC da papi ne upućuje poziv. Kaže da zvuči neverovatno da posledice raskola u hrišćanstvu iz 11. veka imaju i danas za jednu od posledica da papa ne dolazi u Srbiju.

– Bez posete pape, nema relaksacije odnosa izmeću SPC i Vatikana, a time i Srbije i Vatikana, a shodno tome i Srbije i zapadnog sveta – izjavio je za BBC Tadić.