Ona jadna sa svojih samo osamdeset, uopšte ne želi takvo matoro, već naprotiv mlađe društvo. Dok skuplja salvete sa stolova razgovor prisluškuje šef sale i odmahujući rukom uz kiseli osmeh prijavljuje da nije iz te priče jer ima samo sedamdesetak godinica.
Zbunjeni Mile sa preko šezdeset i kusur leta, upravo tako i izgleda, a ja ih sve kao pedesetogodišnji mladić ćutke sažaljevam. Sutradan prepričavam priču ne svojoj već ženi u zlatnim četrdesetim koja gasi cigaretu kao da hoće da probuši pepeljaru i zaustavi vreme.
Njena koleginica u bujnim tridesetim se cereka naglas i (ne)namerno prosipa kafu na prekratku suknju. Sin dvadesetogodišnjak, one ne moje žene sa ajfonom u ruci pada na pod od smeha i valja se. Po treći put se objašnjava sa mlađim bratom tinejdžerom od petnaestak godina o čemu se radi.
Ko koliko godina ima i ko čije godine ne razume uz neku njihovu foru: "Džaba ste krečili"?
