Kada su im, nakon decenija života u oronuloj brvnari bez vode, kupatila i struje, čelnici EPS i naši čitaoci iz celog sveta pre četiri godine sagradili novu kuću, udaljenu kilometar i po od stare, i do nje doveli vodu i struju.
Sveće i petrolejke
Svetlana i Darko Jelić, iz sela Janturine na Pešteru, nisu ni slutili da će njihovih sedmoro mališana: Mišo, Miloš, Marko, Marjan, Marija, Marijana i Milica i leto 2023. godine dočekati u mraku i domaće zadatke pisati uz svetlo sveće i petrolejke. Što je još gore, kraj mukama ove siromašne devetočlane porodice, koja se svim silama trudi da ostane na svom kućnom pragu i živi od stočarstva, još se ne nazire.
– Kad smo dobili ključeve od nove kuće, površine oko 50 kvadrata, sa kupatilom o kome smo celog života sanjali, našoj radosti i sreći nije bilo kraja, verovali smo da su nas dobrotvori iz Sjenice, Novog Pazara, Beograda, Beča, Berlina, Sidneja, Toronta i Ciriha izvukli iz siromaštva, da nam dolaze bolji dani i da počinjemo jedan lepši i za našu decu perspektivniji život. Nažalost, ispostavilo se da je naše radovanje bilo preuranjeno, evo prođe i četvrta zima, a mi smo još u oronuloj brvnari bez svetla, živimo istim životom kao pre tri decenije – priča Svetlana Jelić i dodaje:
– Još se nismo uselili jer nismo u stanju da kupimo: šporet, frižider, sto, stolice, nekoliko ležajeva i drugi najnužniji nameštaj. Za sve to potrebno nam je oko 3.000 evra, pošto jedva preživljavamo i školujemo pet đaka-pešaka, ništa ne možemo da uštedimo, ako prodamo nekoliko krava i ovaca nećemo imati od čega da se prehranjujemo – naglašava Svetlana i ističe da su sve oči njenih mališana i dalje uprte u dobre ljude i pomoć koja bi brzo mogla promeniti njihov život.
Beskrajno zahvalni
– Nama dobrotvori pomažu dve i po decenije, beskrajno smo im zahvalni, čitaoci “Vesti” su nam najviše pomogli da opstanemo na pešterskoj vetrometini, u bespuću na samoj granici Srbije i Crne Gore. Iz Janturina su se svi odselili, mi nismo hteli ni imali gde da odemo. Ovde smo rađali decu i maštali o boljem životu do koga nam je ostao još samo jedan korak. Nadamo se da će nam dobri ljudi pomoći da se konačno uselimo i da naši mališani žive bar približno kao i druga deca širom Srbije – ističe Svetlanin suprug Darko. I njihov sin priča o novoj kući.
– Odem ponekad u novu kuću da se okupam (kupatilo je završeno, dobrotvori su nam kupili i veš-mašinu) i da napunim mobilni telefon, pošto na podu i među četiri zida ne može da se spava, uči i živi, uvek se tužan vraćam u našu brvnaru gde su uslovi za život više nego loši – priča Mišo Jelić, Svetlanin i Darkov najstariji sin.
– Duže od dve i po decenije, zajedno sa “Vestima”, vodio sam akciju da porodica Jelić dobije struju, a potom i kuću, mnogo ljudi iz celog sveta nas je podržalo i od srca pomoglo, hvala im na humanosti i ljudskosti, do sada je u bolji život Jelića uloženo oko 20.000 evra, na žalost, još nedovoljno i za njihovu pravu radost i sreću. Zato pozivam sve dobre ljude iz cele dijaspore da nam pomognu da akciju završimo do kraja – poručuje poznati novopazarski humanitarac Hido Muratović.
Deca su tužna jer ne žive kao druga deca.
– Mi nikad nismo bili u prilici da pogledamo crtani film, utakmicu ili neku muzičku emisiju, televizor i kompjuter smo videli u školi, voleli bih da ih imamo kući, i kad bi ih dobili ništa nam ne bi značili, u staroj kući nemamo struju, u novoj ništa osim zidova – jada se Marko Jelić, učenik sedmog razreda osnovne škole u udaljenim Barama.
Pomoć od umetnice
Nakon teksta u “Vestima”, porodici Jelić je svojevremeno pomogla i Marija Šerifović, kojoj nije bilo teško da sa majkom Vericom lično ode u jedan beogradski salon nameštaja i da najmlađim Jelićima(tada ih je bilo četvorica) izabere i kupi i po ciči zimi kombijem na Pešter pošalje fotelje-ležajeve i svu posteljinu.
– Još spavamo na Marinim ležajevima, nikada nećemo zaboraviti njenu dobrotu, nadamo se da ćemo uskoro moći da je gledamo i u našem domu – ističe Mišo Jelić.
Borba za opstanak
Svetlana Jelić kaže da u Beogradu i širom Srbije prosto mole mlade majke da uz razne državne beneficije i plaćena bolovanja rađaju dvoje-troje dece, Svetlana ih je “pod lampom” i u brvnari rodila i odgajila – sedmoro, sedam mladih žitelja Srbije koji, kako naglašava, zaslužuju pomoć svoje države, pogotovu što žive u najvećoj zabiti gde im je svaki dan novo iskušenje i nova borba za opstanak.
