Hrvatski predsednik Zoran Milanović voli napadački modus. Pogotovo kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, on ne zna za milost. Usred pandemije korone, Milanović se u decembru 2020. s neskrivenim prezirom rugao susednoj državi: Prvo treba koristiti “sapun” u Bosni, pa “parfem” – drugim rečima: muslimanskom delu zemlje potrebno je najpre jedno temeljno čišćenje.
Ti rasistički tonovi, daleko od bilo kakve diplomatske uzdržanosti, dolaze iz države članice EU. Neki kritičari su čak govorili o nacističkom žargonu, piše Dojče vele.
Malo pre Božića Milanović je dodao još ulja na vatru. Ovog puta na tapetu je bilo vrlo osetljivo poglavlje bosanske istorije: genocid u Srebrenici. Za hrvatskog predsednika masakr u Srebrenici pokazuje samo “elemente genocida”. Pojam genocida je po njemu ionako vrlo rastegljiv, kao da nema kriterijuma u međunarodnom pravu za zločine usmerene na istrebljenje čitavih etničkih ili verskih grupa.
Ove izjave su skandalozne i one su izraz opšteraširenog odbijanja Hrvatske da se suoči sa prošlošću. Najmlađa članica EU vešto potiskuje sopstvenu ulogu u bosanskom ratu. Kritičkog osvrta na agresivnu politiku pokojnog predsednika Franje Tuđmana, koji je usred rata protiv Srbije 1991. dogovorio podelu Bosne sa svojim srpskim kolegom Slobodanom Miloševićem, do danas nema.
Revizionizam i agresija
A o vremenu fašističkog ustaškog režima, koji je počinio zločine na strani nacističke Nemačke, u Hrvatskoj se gotovo službeno i ne govori. Revizionističke istorijske reinterpretacije, s druge strane, široko su rasprostranjene: u međunarodnom izveštaju koji su 2019. objavili naučnici sa Univerziteta Jejl o revizionizmu holokausta, Hrvatska se spominje kao jedna od onih koje u tome prednjače.
Od svog ulaska u EU 1. jula 2013, Hrvatska se sve više razvijala u nekog ko pravi probleme na zapadnom Balkanu. Spoljna politika često je praćena agresivnim tonovima, posebno prema bosanskohercegovačkoj državnoj vlasti u Sarajevu. Umesto pomirenja i dobrosusedstva, Hrvatska čini sve što je u njenoj moći da nekadašnji Tuđmanovi ratni ciljevi postanu stvarnost – ovog puta diplomatijom.
Sistem aparthejda za Bosnu
Zagreb ima za cilj da u Bosni stvori treći “entitet” u kojem će dominirati Hrvati, analogno Republici Srpskoj. To bi dodatno oslabilo multietničku prirodu Bosne i konačno razvilo državni sistem zemlje u sistem aparthejda.
Zastupnici u Hrvatskoj vladajuće Hrvatsko demokratske zajednice (HDZ) lobiraju u Briselu za promenu izbornog zakona u BiH. Cilj je učvrstiti moć sestrinske stranke u susednoj državi – a time i svoje vlastite.
U samoj Bosni ekstremistički HDZ Bosne i Hercegovine (HDZ BiH) i njegov radikalni lider Dragan Čović sve besramnije sarađuju sa strankom srpskog predstavnika u Predsedništvu države Milorada Dodika. Njegova stranka, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), pre nekoliko nedelja preduzela je prve korake za odvajanje Srpske od bosanske države.
Dilema balkanske politike Evropske unije
A EU? Ona ne reaguje na relativizaciju genocida od strane hrvatskog predsednika. Ničim se ne pokušava suprotstaviti opasnom delovanju na zapadnom Balkanu. Umesto da se bori protiv ekstremista, koji Bosnu drže u klinču, povjerenik EU za proširenje, Mađar Oliver Varhelji, isto kao i njegova holandska koleginica Anđelina Ajhorst, snishodljivi su naspram onih koji pokušavaju da naruše evropski mir.
Ako EU, s obzirom na te pretnje, nastavi sa svojom kompromiserskom politikom, pre svih nova nemačka vlada bi morala da se angažuje oko toga da stane na kraj destabilizovanju zapadnog Balkana, zaključuje Dojče vele.
Milanovic po vjerskom se kupa samo uoci bozica