Potpisivanje diplomatskog protokola između Srbije i Rusije izazvalo je pravu lavinu negodovanja na Zapadu. Neki političari pominju i mogućnost da se Beogradu uvedu sankcije.
Plan konsultacija koji su u Njujorku potpisali ministri spoljnih poslova dve zemlje Nikola Selaković i Sergej Lavrov je, prema rečima srpskih vlasti, običan tehnički dokument, kakav se inače potpisuje i sa drugim zemljama, i on je samo plan bilateralnih sastanaka u naredne dve godine. Beogradski mediji su čak i objavili kompletan tekst, i pri tome se naglasilo da u tom planu nema nikakvih napomena o bezbednosnim pitanjima.
Tajming samog potpisa je ipak izazvao podozrenje u zapadnim prestonicama, i to je bio razlog da američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil zatraži objašnjenje od srpskih vlasti. Nakon uvida u dokument, Hil je izjavio da “u njemu nema ničeg posebnog, ali da je Rusija želela taj plan kako bi opravdala svoj rat u Ukrajini”.
Oštro su reagovali i u evropskim prestonicama. Tako Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, kaže da je to “udarac na proširenje Evropske unije“. Viola fon Kramon, poslanica Evropskog parlamenta i izvestilac za Kosovo, smatra da je to “veliki skandal”, i da je to “možda signal za nas da zamrznemo pregovore sa Srbijom”.
Premijerka Srbije Ana Brnabić s druge strane navodi da je, nakon potpisivanja tehničkog dokumenta s Rusijom, “krenulo ludilo i histerija”, i to, kako ona ocenjuje, zbog “hrabrog i iskrenog govora Aleksandra Vučića u Ujedinjenim nacijama”.
Pogrešno vreme i mesto
U normalnim vremenima taj potpis ne bi predstavljao bilo kakav problem, ističe za DW Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku.
– Ali to se desilo u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu. Taj potez je suštinski bio od neke koristi za Rusiju – da pokaže kako još uvek ima nekog saveznika i zemlju s kojom sarađuje, ali nije bio ni od kakve koristi za Srbiju – smatra Grubješić.
– Maksimalno se suzio prostor za vođenje dosadašnje spoljne politike na izbalansiran način – dobri odnosi sa svima, strateški cilj EU, to će biti teško nastaviti u doglednoj budućnosti. Više nije pitanje kako sarađivati sa Rusijom, nego kako zaštititi sopstveni interes – dodaje ona.
Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, smatra da je reč o “nespretnom, ali planiranom potezu srpskih vlasti da antagonizuju odnose sa Vašingtonom i Briselom”.
– Deluje mi da je Moskva pritiskala Beograd da dođe do tog susreta, kako bi se prenele neke poruke koje se ne bi mogle preneti direktnim putem u ovim okolnostima. A koje su to poruke koje je predsednik Vučić dobio od Putina, videćemo u narednim danima – kaže on.
Sankcije – ali Srbiji?
Reakcije Evropske unije uglavnom se svode na izjave poslanika Evropskog parlamenta, koji se i inače bave regionom. U njima se Srbija ponovo poziva da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU i uvede sankcije Rusiji. Pojedini političari upozoravaju da, ukoliko Srbija ne uvede sankcije Rusiji, postoji opasnost da EU uvede neku vrstu sankcija Srbiji, među kojima je i prekid pregovora sa EU. Suzana Grubješić ne isključuje ni tu mogućnost, ali i misli da se neki potezi ipak neće povući.
Ona tako ukazuje na činjenicu da “ni sa jednom zemljom do sada nisu prekidani pregovori, čak ni sa Turskom, tako da ne mislim da će se pribeći toj meri”.
– Ali, gradi se narativ o tome da Srbija nije pouzdan partner, da je okrenuta Rusiji i da zapravo ne želi da uđe u EU. Tu zapravo i leži najveća opasnost za Srbiju – smatra Suzana Grubješić.
Ona kaže da je “prostor za manevar dodatno sužen nakon objavljivanja ruske mobilizacije, jer je to, po njenom mišljenju, stvarni početak rata u Ukrajini i situacija se dodatno zakomplikovala”, zaključuje potpredsednica Centra za spoljnu politiku.
