DW: Putin bi mogao da bude optužen u Hagu?

EPA

Međunarodno krivično pravo ima brojna ograničenja, i dug je put od istrage do procesa. Ali, kako objašnjavaju stručnjaci, ruski zvaničnici i komandanti moli bi da se nađu na optužnicama.

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda istražuje ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Ukrajini od 2014. godine. Karim Kan je u ponedeljak najavio da bi istraga trebalo da uključi i “sve nove moguće zločine” počinjene u Ukrajini, piše Dojče vele.

Znači li to da će šef ruske države Vladimir Putin u dogledno vreme biti optužen u Hagu?

Međunarodni krivični sud je nadležan za četiri vrste zločina: genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i zločine agresije – pri čemu je posljednji priključen kasnije.

Sudu su se pridružile 123 države. Rusija i Ukrajina nisu među njima. Obe su države potpisale statut, ali ga nisu ratifikovale. Uprkos tome, sudu je dopušteno da istražuje ​​zločine u odnosu na međunarodno pravo u Ukrajini – putem takozvanog ad hoc priznavanja njegove nadležnosti. Država koja nije ugovorna strana može zamoliti Sud da preuzme krivični progon.

Ukrajina je to učinila 2014. i 2015. nakon ruske aneksije Krima s dve deklaracije, pri čemu se poslednja, prema rečima glavnog tužioca, neograničeno primenjuje na sve navodne zločine na teritoriji Ukrajine. On svoju nadležnost temelji na ovoj deklaraciji.

Napadački rat je zabranjen

No, to omogućuje samo istrage zločina protiv čovečnosti, ratnih zločina i genocida, objašnjava stručnjak za međunarodno krivično pravo Kristof Zaferling sa Univerziteta Erlangen-Nirnberg. Međutim, krivični progon za delo agresije ne može da se istražuje ad hoc, jer tako nije predviđeno Rimskim statutom.

– Rusija napada Ukrajinu oružanom silom, a da nema nikakve osnove u povelji UN. Time je počinjen zločin agresije – kaže Zaferling.

Prema Rimskom statutu, napadi na civilno stanovništvo ili uopšte vođenje napada takođe su ratni zločin. Preduslov je, međutim, da je oružani sukob već u toku. “Ratni zločini se uvek odnose na pojedinačnu vojnu operaciju”, kaže stručnjak za međunarodno krivično pravo.

Pre nego što je glavni tužilac Kan najavio da će istragu proširiti na aktuelne događaje, Litvanija je bila najavila da će se obratiti Međunarodnom krivičnom sudu za istragu mogućih ratnih zločina koje je Rusija počinila.

Litvanija jeste ratifikovala nadležnost Suda, ali nije neophodno da neka država koja je ugovorna strana podnese zahtev. Glavni tužilac može istraživati ​​i po službenoj dužnosti, kaže Zaferling. Sudija mora da odobri zvanično pokretanje istrage.

Tužilac Kan je doduše rekao da bi se stvar mogla ubrzati ako bi jedna od ugovornih strana uputila zahtev njegovom uredu. “To bi nam omogućilo da aktivno i odmah nastavimo s našom nezavisnom i objektivnom istragom”, rekao je Kan.

“Putin mora da računa sa tom mogućnošću”

Ali, koliko je veroVatno da će Putin ikada završiti pred Međunarodnim krivičnim sudom?

– Pa, ne bih mogao mirne savesti reći gospodinu Putinu da nikada neće završiti pred krivičnim sudom. On mora računati sa tom mogućnošću – kaže Zaferling.

Nije samo šef ruske države taj koji bi se mogao naći na meti: “Krivična odgovornost za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinje sa vojnikom, a završava sa vrhovnim zapovednikom”, dodaje Zaferling.

Inače, Putin kao predsednik ne uživa imunitet pred Međunarodnim krivičnim sudom. Član 27 Rimskog statuta izričito kaže da “zvanični položaj šefa države ili vlade, člana vlade ili parlamenta, izabranog predstavnika ili kao funkcionera bilo koje vlade, ne oslobađa osobu od krivične odgovornosti”.

Drukčije bi izgledalo u slučaju procesuiranja recimo pred nacionalnim sudom u Nemačkoj. Naime, u ovoj zemlji postoji univerzalna nadležnost pravosuđa za ratne zločine – bez obzira gde na svetu se dese i ko su počinioci, a ko žrtve.

Međutim, tu ipak važi načelo međunarodnog prava o imunitetu šefova stranih država. Oni ne mogu biti procesuirani u stranim zemljama.