EPA/Andrej Čukić
Ministarka odbrane Nemačke Kristine Lambreht i Aleksandar Vučić

Nemačka diplomatska ofanziva ima za cilj da Balkan ostane izvan sukoba u Ukrajini, smatraju analitičari u Beogradu – uz ocenu da je prilično jasno da Berlin očekuje da se Srbija pridruži sankcijama protiv Rusije, piše DW.

Mini diplomatska turneja srpskih i nemačkih zvaničnika završena je susretom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačke ministarke odbrane Kristine Lambreht u Beogradu. Kako je posle razgovora izjavio Vučić njemu je “gospođa Lambreht prenela, na izuzetno učtiv način, očekivanja i zahteve Nemačke i EU oko ponašanja Srbije u budućnosti”.

“Srbija se nije sakrila i to je za pozdraviti”

Vučić je takođe rekao da “zna šta je politika sile i koliko je Srbija mala zemlja, ali da se nalazi na evropskom putu i da ima pravo da iskaže rezerve po određenim pitanjima”.

Odgovarajući na pitanje novinara Dojče velea, Vučić je istakao “da ćemo dati sve od sebe da budemo pouzdan saveznik Nemačke, da nikada ne ugrozimo mir na Zapadnom Balkanu i da uvek budemo stabilizujući faktor i najbolje mesto za nemačke investicije, i da gledamo kako da politički najbliže moguće sarađujemo, ali nemojte da nam branite da imamo pravo na svoj stav i mišljenje, ili da volimo svoju zemlju koliko vi volite svoju zemlju.”

Nemačka ministarka odbrane pohvalila je stav Srbije o ratu u Ukrajini, rekavši “da je Srbija zauzela jasan stav o ratu u Ukrajini” i to nazvala “ratom koji krši međunarodno pravo”. Srbija se “nije sakrila i to je za pozdraviti”. Dodala je kako je Nemačka iskreni saveznik Srbije na evropskom putu, kojoj je važna stabilnost na Zapadnom Balkanu, i izrazila je zadovoljstvo podrškom Srbije teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine.

Nemačka očekivanja u regionu

Spoljnopolitički komentator Dragan Bisenić primećuje pre svega da “ovo nisu baš najbolje okolnosti za prve susrete visokih zvaničnika Srbije i Nemačke. Mislim da su ova živa diplomatska aktivnost i nemački pogled prema Balkanu, stoga verovatno usledili zbog potrebe uključivanje celog evropskog prostora u jedinstven front prema Rusiji – pa i onih zemalja koje nisu članice Evropske unije i NATO”, kaže Bisenić za DW.

– Mislim da je prilično jasno da Nemačka od Srbije očekuje da se pridruži sankcijama protiv Rusije – nastavlja Bisenić i dodaje da je “prisustvo Aljbina Kurtija u Berlinu jasan znak da je i Kosovo uključeno u taj paket.

Nemačka je zato i naglasila da tu ne očekuje nikakve jednostrane poteze i da se mora ispuniti sve što je dogovoreno. Ako tome dodamo dešavanja u Bosni i Hercegovini, jasno je da ono što sada EU i Evropi najmanje treba je otvaranje nekog novog konflikta na Zapadnom Balkanu”, ocenjuje Bisenić.

Vreme za odluke

Srbija što se toga tiče nema mnogo manevarskog prostora, dodaje on i kaže “da će to umnogome zavisiti od toga koliko će tvrd stav Evrope, naravno i Nemačke, biti oko pitanja srpskih sankcija Rusiji. Pri tome bi trebalo imati u vidu da Srbija ima takođe malo prostora da reši svoje energetske probleme bez oslonca na Rusiju. Srbija tu nije jedini činilac i od nje ne zavisi ni ukupna evropska politika prema Rusiji”, primećuje Bisenić.

– Postoji jedna vrsta prevelikih očekivanja da svi problemi mogu da se reše jednim potezom, koji inače idu na štetu Srbije, a to znači sankcije Rusiji i priznavanje Kosova, ali takvi maksimalistički zahtevi doveli bi u pitanje i stabilnost same Srbije. To bi bilo štetno i za ukupnu situaciju u samom regionu – upozorava on.

Veliki zaokret

Koliko je tema sankcija važna pokazuje i činjenica da u srpskom javnom i medijskom prostoru praktično više ne postoji druga politička tema. Nedavni izbori, rezultati beogradskih izbora, potencijalne koalicije, formiranje nove vlade – sve to je skoro potpuno nestalo iz javnog diskursa.

Bisenić napominje da je razumljivo što ta tema dominira, “jer je Rusija ipak bila važan spoljnopolitički oslonac Srbije.

– Sankcije Rusiji bi zaista predstavljale veliki zaokret za Srbiju, što bi bio potez za koji se još uvek ne zna kako bi bio primljen u srpskoj javnosti. Srbija je sada u političkim interegnumu, ali prvo pitanje sa kojim će se suočiti nova vlada je upravo pitanje odnosa sa Rusijom i sankcije Rusiji – zaključuje Bisenić.

1 COMMENT

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here