Bosanski Srbi se neće otcepiti i neće biti rata za Bosnu i Hercegovinu. No, uprkos tome politika EU prema Balkanu mora ponovo da stane na noge, ocenjuje u autorskom tekstu za DW novinar Norbert Mapes-Nidik.
U narednih šest meseci Republika Srpska želi da se povuče iz institucija zajedničke države, čak i iz armije. To je odlučio parlament u Banjaluci i otada vlada alarmantno raspoloženje. Da li će Milorad Dodik, moćni čovek bosanskih Srba, tu najavu pretočiti u delo? Šta je cilj? Da li je ovo početak eskalacije? Hoće li opet biti rata?
Sva ta pitanja su pogrešna. Planovi, ciljevi, prodori, čak i emocije koje se međusobno pobuđuju su strani političkom modelu koji se tamo razvijao poslednjih 25 godina. Partije idu korak napred, korak nazad, a razmak ostaje uvek isti. To je princip povlačenja konopca, neprestano vući i ne popuštati ni centimetar, a noge čvrsto ukopati u zemlju. To su osnovne tehnike te sportske discipline, koje primenjuju tamošnji poilitičari.
Onaj ko ovlada tom tehnikom, taj se dobro opremio za politiku u Bosni i Hercegovini. No, za razliku od sporta, u tamošnjoj politici nema oznaka koje pokazuju kada je jedan od takmičara pobedio. Takmičenje se stalno nastavlja.
Ekipe se u navlačenju konpoca postavljaju po jasnom principu. Kao prvi, oči u oči s protivnikom, može da stoji i najslabiji, ali koji zna da opasno iskezi zube. Milorad Dodik, srpski član tročlanog Predsedništva BiH, idealan je za tu poziciju.
Njegov pandan na drugoj strani je visoki predstavnik u Sarajevu, Nemac Kristijan Šmit. Neiskusan, neupućen u zemlju i bez podrške – ni u Savetu za implementaciju mira, koje je formalno nadležno za Bosnu i Hercegovinu, ni u Savetu bezbednosti UN, a nema ni diplomatsku podršku sopstvene zemlje, koja se, nakon promene vlasti u Berlinu, tek presabira.
U povlačenju konopca skoro da nema trikova, osim jednog: ako trener kod protivničkog tima uoči nedostatak koncentracije, onda se konopac mora povući naglo i iz sve snage. Ako jedna strana ikada ima šansu da čvrstim potezom osvoji metar prednosti, onda je to tada.
Na kraju konopca Putin
Kada je reč o drugoj poziciji u ekipi, partija bosanskih Srba ne mora da strahuje. Odmah iza Dodika je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. A bez njegove podrške se bosanski Srbi ne bi usudili na taj korak. Vučićev direktni protivnik je Evropska komisija, koja je u balkanskim stvarima izgubila kompasi rastrzana je između kontradiktornih rešenja iz Berlina, Pariza i Budimpešte.
Najjači čovek u takvim borbama po mogućnosti stoji na kraju. Ruski predsednik Vladimir Putin može samo da profitira od previranja u Bosni i Hercegovini. On Evropskoj uniji ne samo da može to na Balkanu da demonstrira, već i direktno da je oslabi. Za razliku od Ukrajine, on ne mora zbog Bosne da strahuje od kontramera poput sankcija ili gubljenja prestiža u slučaju Belorusije.
Rok od šest meseci
Najjači igrač na drugoj strani je predsednik Džozef Bajden, koji jedva da se interesuje za jugoistočnu Evropu. SAD se koncentrišu na Kinu, a uskoro, silom prilika, i na Ukrajinu. A posle sramote u Avganistanu, niko ne veruje da bi svoju silu mogli da upotrebe u drugim regionima u svetu.
Zapada ima samo šest meseci da se pregrupiše i formira jak oslonac. Teško da će se Vašington do tada rehabilitovati. Ali, barem bi EU mogla ponovo da stane na noge. Pravno gledano, pozicija bosanskih Srba je neodrživa: “pristanak” na zajedničke institucije iz kojih bi sada da se “povuku” nije potpis ispod tamo nekog ugovora koji je moguće raskinuti. Umesto toga, odobravanje Parlamenta RS je više rezultat obavezujućih ustavnih odredbi.
Ako se te ustavne odredbe prekrše, mora doći do sankcija. Za to postoji širok spektar instrumenata: kreće se od povlačenja Evropske investicione banke, do isključivanja srpskih banaka iz međunarodnog platnog prometa.
I Beograd je takođe osetljiv na pritisak. Ne samo da Srbija od EU dobija pretpristupnu pomoć za svoje reforme, već su i sedišta najvećih investitora zapravo u Evropi, a ne u Kini, a kamoli ne u Rusiji. Predsednik Vučić vešto politički balansira između Brisela i Moskve. Ako mu EU okrene leđa, nema druge nego da se zaputi u rusku orbitu.
Evropa još uvek drži konopac u rukama. Morala bi da ga povuče.
A zasto da se ne odcepe,? Ako Srbi iz Bosne i Hercegovine zele da se prikljuce Srbiji – pa neka se prikljuce, ako to Srbiji odgovara. Ako ne odgovara – onda nek’prave svoju drzavu kao sto su je i do sada pravili.
Cuj ove ratno huskace iz nemacke …
Lupas ko maksim, analiziraj od zavrsetka rata u bosni, koje ingerencije su vasim ucenama oduzete republici srpskoj, poznati ste u svetu kao lazovi, sta ste obecali avganistancima, libijcima, iracanima itd a sta imaju sada, tamo nema rusa