Članovi Socijaldemokratske partije Nemačke izabrali su za buduće lidere autsajdere koji se zalažu za kraj koalicije sa demohrišćanima kancelarke Angele Merkel, a zašto bi to moglo biti loše za Nemačku, pita Dojče vele.
Ko bi rekao? Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) je odabrala revoluciju, piše u analizi novinarka DW Sabine Kinkarc.
Članovi stranke su izglasali da ih kao kopredsednici odsada vode Norbert Valter-Borjans i Saskija Esken, dvoje malo poznatih socijaldemokrata koji se broje u levo krilo i ne kriju da im se nimalo ne dopada učešće u vladajućoj koaliciji sa demohrišćanima pod palicom Angele Merkel,.
Ovaj tandem je u drugom krugu glasanja dobio 53 odsto glasova u odnosu na 45 odsto koliko su dobili veliki favoriti: vicekancelar Olaf Šolc i Klara Gejvic. Odluka članstva bila je prilično jasna.
To je šamar za kompletan establišment SPD jer sve poznate socijaldemokrate su pre glasanja javno podržale Šolca i Gejvic koji su između ostalog obećavali da će nastaviti saradnju sa demohrišćanima sve do redovnih izbora 2021. godine, navodi se u tekstu.
Bilo je to obećanje koalicionog mira. I socijaldemokrate i demohrišćani loše stoje u anketama i niko ko već spada u sam vrh stranke ili izvršne vlasti nema interesa da ode na nove izbore i počini političko samoubistvo. Političari iz prvog reda osećaju da mogu mnogo da izgube.
Ali Norbert Valter-Borjans (67) i Saskija Esken (58) nisu ni u prvom ni u drugom redu. On je do pre dve godine bio pokrajinski ministar finansija u Severnoj Rajni-Vestfaliji, ona je savezna poslanica bez mnogo uticaja među kolegama.
SPD ide u sunovrat?
Ubeđeni su da SPD ide u sunovrat – u anketama je nekada divovska partija uglavnom na četvrtom mestu sa mizernih 13-15 odsto – najviše zato što se stranka kreće ka centru. Žele da se vrate socijalističkim korenima, da radikalnim zaokretom svima stave do znanja da je krenula obnova SPD.
Sada se čeka partijski kongres sledeće sedmice gde će Valter-Borjans i Esken biti zvanično izabrani od strane delegata koji će morati da slede odluku članova stranke. Ostaje pitanje koliko će brzo i na koji način vodeći dvojac detonirati vladajuću koaliciju i verovatno izazvati vanredne izbore.
O tome glasaju delegati, ali vodeći tandem daje preporuku. Esken je do sada govorila da SPD mora da izađe iz vlasti, ali sada je malo promenila taktiku – traži od CDU da se potpuno revidira koalicioni ugovor, znajući da će ovi na to teško pristati. Tako se lopta prebacuje u dvorište rivala po sistemu: ako demohrišćani ne popuste, onda SPD mora da napusti vladu.
Jasno je da eemohrišćani neće moći da pristanu na zahteve Valter-Borjansa i Esken: bezuslovno finansiranje nezaposlenih, podizanje minimalne satnice na dvanaest evra i dodatno oporezivanje imućnih. Od svih zahteva bi jedino mogli da pristanu na onaj da se pooštre mere protiv klimatskih promena.
Ne izgleda dobro za Nemačku
Sveukupno, za Nemačku ovo ne izgleda dobro. Umesto da se Socijaldemokrate vrate redovnom poslu, oni će se nadalje baviti sobom i uzeti Saveznu vladu kao taoca. Ako dođe do novih izbora, obe vladajuće stranke bi mogle dublje da potonu.
Od izbora bi trenutno najviše profitirali Zeleni kojima se u anketama daje 20-23 odsto. Bude se i nade Levice da bi konačno mogla u vlast na saveznom nivou jer vidi prirodne saveznike u novom tandemu na vrhu SPD.
No Valter-Borjans i Esken će prvo morati da ubede svoju stranku u eventualnu crveno-crveno-zelenu koaliciju (SPD, Levica i Zeleni) u kojoj bi verovatno Zeleni bili najjači i davali kancelara. To ubeđivanje neće biti lako – ceo partijski establišment je protiv njih.
Sasvim je zamislivo da će SPD, umesto toliko željenog novog početka, narednih meseci upasti u unutarstranačke borbe koje će oterati još više birača od ove partije. Najstarija nemačka stranka mogla bi da nestane u političkoj nirvani, zaključuje se u analizi.
