Nemačka savezna država i pokrajine dogovorile su pooštravanja mera protiv pandemije. Time su pokazali da je u borbi protiv zaraze moguća jedinstvena poruka. Novinar DW Marsel Firstenau u tome vidi novu političku kulturu.
Kada se neka stvar uvidi, onda je to prvi korak ka poboljšanju, kaže narodna poslovica. Na prvoj liniji odbrane od korone, dakle, na odeljenjima intenzivne nege u bolnicama, očekivalo se da to saznanje dođe brže. I moglo je da se desi brže, jer Nemačka u pogledu broja zaraženih i umrlih doživljava deža vi. I na isteku prošle godine, dakle, pre dvanaest meseci, razvoj pandemije je ličio na sadašnji.
Na žalost, savezna vlada sa premijerkom Angelom Merkel i 16 šefova pokrajinskih vlada nikada nisu mogli da se dogovore o zajedničkoj dugoročnoj strategiji suzbijanja zaraze. Zato je kancelarka Merkel, koja će do kraja godine predati dužnost svom nasledniku Olafu Šolcu, proleća ove godine uz pomoć svoje parlamentarne većine izglasala “kočnicu za vanredne situacije”. S njenog stanovišta je to bilo dosledno, ali je loš znak za političku kulturu u Nemačkoj.
Dobro je što se cela predstava sada nije ponovila. Svi su shvatili ozbiljnost situacije, svejedno kojoj partiji pripadali ili iz koje pokrajine bili. Dobra strana zajedničkih odluka je to što neće biti generalnih zaključavanja, zabrane kretanja ili zatvaranja škola.
Ne može se sa sigurnošću reći da li su slične mere u prošlosti, donete iz jednog centra, bile smislene. Kratkoročno su sigurno pozitivno uticale na suzbijanje pandemije, ali se to ne može reći za dugoročne ekonomske, zdravstvene i kulturne posledice u društvu. Međutim, odgovorna i dalekovida politika mora stalno imati na umu i tu perspektivu.
Svi su nešto naučili, skoro svi…
Uzme li se sve to u obzir, onda je od velike pomoći odluka nemačkog Saveznog ustavnog suda da odbaci ustavne žalbe protiv ograničenja izlaska i kontakta koji su omogućeni antipandemijskom saveznom “kočnicom za vanredne situacije”. Dakle, naknadno je procenjeno da je odluka nemačke Vlade bila u skladu s Ustavom, ali samo u svetlu aktuelne pandemijske opasnosti i u skladu sa naučnim saznanjima. Pošto u ovoj pandemiji i jedno i drugo idu zajedno, biće teško da se u budućnosti sve odjednom zatvori.
U međuvremenu, medicina zna o virusu mnogo više. Nauka, politika, pa i celo društvo su puno toga naučili, i uče još uvek. Zato vakcinisani ljudi mogu i dalje u pozorište, na stadione, na privatne proslave i još mnogo toga. Doduše, uz ograničenja, ali mogućnosti su tu.
Nema slobode bez odgovornosti
I obrnuto, za sve ljude sposobne da se vakcinišu koji to neće iz principa, smanjuje se spektar mogućnosti. To nije kazna koju izriče politika, već dosledna primena velike reči sloboda, uz koju uvek ide i odgovornost. Ili, kako kože nominovani naslednik Angele Merkel, Olaf Šolc: “Radi se o velikom nacionalnom naporu i solidarnosti”.
Ta rečenica je otelovljenje nove političke kulture u borbi protiv korone. Takva ili slična izjava mogla se čuti i prethodnih meseci, ali je retko bila ispunjena životom. Ako ona sada postane neprikosnovena vodilja za politiku i društvo, Nemačka će smeti da gleda u budućnost sa opreznim optimizmom. Naime, uprkos novoj slozi koja raduje, i dalje je istina: Korona će sa svom svojom bedom ostati sa nama još neko vreme.
