Izručenje ubice iz Južnoafričke Republike dve decenije posle zločina konačno bi moglo da rasvetli pozadinu ubistva, piše nemački “Štutgarter cajtung”, prenosi Dojče vele.
U tekstu “Štutgarter cajtunga” se podseća na uspon “zloglasnog” Željka Ražnatovića Arkana, čiji život je obeležila “smrt, nasilje i strah”, pa mu je tako život i okončan.
“Sa više hitaca je navodno tadašnji policajac Gavrić 15. januara 2000. godine u lobiju beogradskog hotela Interkontinental poslao na onaj svet samozvanog gospodara života i smrti i dvojicu njegovih pratilaca”, piše list.
Dodaje se da bi izručenje ubice dve decenije posle zločina konačno moglo da rasvetli i pozadinu ubistva. Gavrić je u pritvoru u Južnoafričkoj Republici od 2011. Pred beogradskim sudom je u odsustvu još 2006. osuđen na 35 godina zatvora zbog trostrukog ubistva.
“Preko Italije i Ekvadora je Gavrić 2007. dospeo u Kejptaun, gde je slučajno otkriven pomoću otisaka prstiju nakon jedne pucnjave u mafijaškom miljeu 2011. godine”, dodaje štutgartski list. Od tada je Gavrić zahtevom za politički azil pokušavao da spreči izručenje Srbiji.
“Još je nepoznato ko je naručio ubistvo tadašnjeg najmoćnijeg šefa podzemlja u Srbiji. Arkan je tokom 47 godina svog života stekao nebrojene neprijatelje. Još sedamdesetih i osamdesetih je izgradio ime pljačkama banaka i zlatara i spektakularnim bekstvima iz zatvora u brojnim zapadnoevropskim zemljama”, podseća list.
Dodaje se da je Ražnatović na “pljačkaškim pohodima” po Zapadu izvršavao likvidacije disidenata za tajnu službu. “Njegovi kontakti u tajnim službama ubrzali su devedesetih godina uspon do zloglasnog šefa paravojske u jugoslovenskim ratovima”, piše list i dodaje da su “Arkanovi tigrovi” regrutovani i iz redova radikalnih navijača Crvene Zvezde.
Arkan je bio i na poternici Haškog tribunala.
“Pozadina njegovog ubistva još je obavijena velom tame. Uobičajena teorija je da je bivši autokrata Slobodan Milošević video Arkana kao mogućeg svedoka optužbe u Tribunalu – i zato ga uklonio. Mnogo toga ukazuje da su tajne službe umešale prste u spektakularno ubistvo”, zaključuje se u tekstu u “Štutgarter cajtungu”.
Istina je da je tadasnja UDBA saradjivala sa kriminalcima, koristili su ih za svoje interese i dobijali cinove. Preko takvih su sirili mrznju medju narodima i na kraju se predstavljali kao zastitnici svog naroda i vodili u rat. Ostajali su do bogate penzije na pozicijama, obezbedjivali svoju decu dobrim namestenjima i svi zive u nostalgiji za “dobrim starim vremenima”.