Cena sirove nafte otišla je u nebesa kad je počeo rat u Ukrajini, ali je potom pala. Ali, cene na pumpama ostale su rekordne. Ko se koliko ugrađuje u gorivo koje točimo i gde je razlog ovako visoke cene?
Tako nešto nemački vozači još nikad nisu videli – po 2,2 evra za litar benzina, a dizel još koji cent skuplji iako ke na njega porez niži. Cena goriva je za građane Nemačke trenutno najjasniji pokazatelj rata u Ukrajini, piše Dojče vele.
Jens Bojsen-Hogrefe iz Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila objašnjava da vlada velika nesigurnost po pitanju količine nafte na svetskom tržištu u sledećim danima ili sedmicama. “To vodi tome da se liferanti pokrivaju visokim cenama.”
Ali, u toj računici nešto se ne uklapa i to na štetu građana. Svetska cena nafte je zaista eksplodirala do 137 dolara za barel sorte Brent, ali već duže od sedam dana ona pada – i trenutno je tek nešto viša nego pre početka rata.
Drugim rečima, dizel na pumpi bi trebalo da bude skuplji oko tri centa litru, ali on je još uvek skuplji 55 centi nego pre napada Rusije na Ukrajinu. Ko to trpa novac u džepove?
Mnogi tu ubiru svoje
Novac koji ostavljamo za gorivo odlazi na više strana: naftnom koncernu, isporučitelju, rafineriji, benzinskoj pumpi i naravno državi. “Stvarna”, dakle proizvodna cena goriva je jedva nešto preko polovine onoga što plaćamo.
U ostatku su sadržani transport, prerada, skladištenje, upravni i troškovi distribucije, a tu su i nameti koncernima za ugljen-dioksid – i naravno dobit naftnih kompanija.
Ali tu je i država koja ubire svoje: to čini gotovo svaka država, a u Nemačkoj je to zapravo fiksni iznos i iznosi 47,04 centi po litri dizela i 65,45 centi po litri benzina. Dakle te akcize država nije sada menjala, ali jeste zaradila više na osnovu poreza na dodatu vrednost.
Ali Bojsen-Hogrefe ne veruje da u Berlinu otvaraju šampanjac jer je upitno ima li uopšte plusa ukupno gledano. Ljudi zbog cene goriva možda neće otići nekuda na izlet, a onda će otpasti i PDV koji bi država ubrala kad bi tamo otišli na večeru ili prenoćili u hotelu. A i porez na prihod od ugostitelja će biti manji.
“Za visoku cenu možemo zahvaliti gospodinu Putinu”
A vlasnici benzinskih pumpi? One su u pravilu pod najmom, a dogovorena je relativno čvrsta marža koju ubire najmoprimac. Upravnik pumpe ne može da očekuje da će vozači, ljuti zbog cene goriva, još kod njega kupiti čokoladicu ili neku sitnicu – što je zapravo glavni izvor prihoda većine pumpi.
Drugim rečima, i njima u džepu ostaje manje, a ne više ako je cena goriva tako visoka.
Onda dolazi ono što ubiru rafinerije – i tu smo već bliže odgovoru: Nemačka ne samo da uvozi svu svoju sirovu naftu koja joj treba, nego i 41 odsto dizela koji se troši. Zemlje proizvođači nafte se trude da tržištu ponude gotov, dakle skuplji proizvod.
– Naravno da za visoku cenu možemo zahvaliti gospodinu Putinu – kaže ekonomista iz Instituta “Lajbnic” Manuel Frondel. “S Rusijom postoje dugoročni ugovori i po njima se sve isporuke plaćaju po ceni kakve su određene tim ugovorima.”
Aleksander fon Gersdorf, portparol interesne grupe “Fuels&Energy” ponavlja staru tvrdnju da je cena goriva još uvek tako visoka zbog “geopolitičke nesigurnosti”. Da li je to opravdan razlog da se prazne džepovi građana dok je barel nafte jeftiniji? U oči upada da to ne rade jedan ili dva lanca benzinskih pumpi, nego svi. Da li su se dogovorili? To bi bilo stvaranje kartela i najstrože je zabranjeno, ali se teško dokazuje.
U svakom slučaju, nemačko Ministarstvo ekonomije je već naložilo Saveznom zavodu za zaštitu konkurencije da malo pogleda šta se zbiva, navodi Dojče vele.
