DW: Kakva je uloga Švajcaraca na Kosovu?

commons.wikimedia/Krzysztof Dudzik

Švajcarska je produžila misiju na Kosovu s kojim gaji najtešnje veze.

To je dobra odluka, piše NZZ, ne samo zato što su tenzije na Zapadnom Balkanu porasle, već i zato što švajcarska vojska od toga direktno ima koristi, prenosi “Dojče Vele”.

“Korupcija, veze sa organizovanim kriminalom, tvrdoglavi otpor reformama: poslanica Viola Amherd ovim je rečima žestoko kritikovala moćnu elitu na Kosovu, u četvrtak pred Nacionalnim većem (skupštinom) Švjacarske. Šefica Odbora za odbranu opisala je situaciju u najmlađoj zemlji u Evropi kao krhku. Nemira ima i zbog novih glasina o razmeni teritorije sa Srbijom. Prisustvo međunarodnih mirovnih snaga Kfor i dalje je neophodno”, piše Georg Hesler Sansano u članku za Noje Cirher cajtung (NZZ).

“Zbog toga Savezno veće (kolektivni šef države) namerava da produži mandat Swisscoy-a (švajcarski kontingent vojske na Kosovu) za još tri godine, do kraja 2023. Nacionalno veće je prihvatilo argumente Viole Amherd i odobrilo novi mandat kao i pojačanje Swisscoy-a sa 165 na 195 vojnika. Ako bude potrebno Savezno veće na Kosovo privremeno može poslati dodatne pripadnike vojske. Prema Saveznom veću, slanje dodatnih vojnika je između ostalog i odgovor zahtevu Kfora a u vezi sa obezbeđivanjem slobode kretanja. To je važan deo mandata.

Zbog napete situacije, moglo bi ponovo doći do blokade puteva. Švajcarski vojni tehničari su ranije bili ti koji su uklanjali barikade. Time švajcraski vojnici koriste svoje specijalne sposobnosti, ali su pritom takođe izloženi neprekidnom informativnom ratu između Srbije i Kosova. Slike švajcarskih vojnika koji raščišćavaju barikade pred očima ljutih građana kružili su po regionalnim informativnim portalima. Međutim, to je deo uverljivog doprinosa očuvanju mira.

Švajcarska vojska je na Kosovu od 1999. Prvi švajcarski kontingenti obavljali su nenaoružane misije podrške pod zaštitom austrijskih trupa, a od 2002. su naoružani i preuzeli su robusnije operacije.

Na primer, švajcarska pešadija štitila je enklave srpske manjine ili pravoslavni manastir na jugozapadu Kosova, i to veoma uspešno tokom nemira marta 2004. kada su u drugim mestima na Kosovu Srbi ubijani, a čitavi kvartovi bili zapaljeni. Tada je Svisscoy uspeo da spreči da se u njihovoj oblasti dese i gore stvari.”

NZZ potom navodi da je „Švajcarska najtešnje povezana sa Kosovom. Bivša savezna poslanica Mišelin Kalmi-Re jedna je od promotera nezavisnosti Kosova od Srbije. U letnjim mesecima ponekad šest aviona leti tamo-amo između Ciriha i Prištine. Mnogi stanovnici Kosova danas imaju švajcarsko državljanstvo. Oko 200.000 ljudi povezanih sa Kosovom živi u Švajcarskoj.

Ova posebna veza počela je sporazumom o sezoncima s Titovom vladom: tokom 70-ih socijalistička Jugoslavija mogla je u Švajcarsku da pošalje radnike sa svog siromašnijeg juga. Potom su tokom ratova devedesetih došle izbeglice.

Ključni deo oružanog otpora protiv Srbije organizovan je u Švajcarskoj – između ostalog i od strane današnjeg predsednika Hašima Tačija. Na njega i njegove ratne drugove je msilila Viola Amherd kada je pred Nacionalnim većem kritikovala kosovsku elitu moći. Angažmanom Svisscoy-a na Kosovu, Švajcarska preuzima i deo odgovornosti za svoju spoljnu politiku”, konstatuje Georg Hesler Sansano u članku za Noje Cirher cajtung.

Vojska je i glupavije trošila svoje pare

S obzirom na to da je donošenju odluke o produženju i pojačanju mandata Swisscoy-a prethodila burna debata u parlamentu – traženo je i povlačnje vojnika sa Kosova – u komentaru za isti list autorka Larisa Rin piše:

“Naglo povlačenje vojske imalo bi negativne posledice i za Švajcarsku koja je godinama pouzdan partner na Kosovu. Pored toga, angažovanje za mir doprinosi pozitivnoj percepciji Švajcarske u inostranstvu. Vojna izgradnja mira možda manje utiče na taj imidž od uspešnog političkog posredovanja, ali vojska može igrati glavnu ulogu tamo gde civilna izgradnja mira dostiže svoje granice. Prisustvo neutralnih trupa ima smisla, naročito posle oružanog sukoba, kako bi se osigurala bezbednost civilnog stanovništva.

Švajcarska ne rasipa slepo novac svoje vojske na Kosovu. Vojna izgradnja mira čini samo oko jedan procenat vojnog budžeta – iako je to jedan od tri ustavna mandata vojske. Savezna vlada smanjila je osoblje i finansijska sredstva Svisscoy-u sve dok je to bilo preporučljivo na osnovu razvoja na Kosovu.

Sada kada tenzije ponovo rastu, iznos će se povećavati sa 33 miliona švajcarskih franka (CHF) na 41 milion godišnje. To je manje nego što je bilo pre poslednjeg smanjenja njihovog budžeta. Svako ko se seća skandala sa vojnim nabavkama poslednjih godina može sa uverenjem da kaže: vojska je svoj novac trošila i glupavije.

Poslanici Zelenih i Narodne partije Švajcarske ne samo da su zahtevali smanjenje budžeta, nego su hteli da sa Kosova povuku svih 165 švajcarskih vojnika. Povlačenje sa Kosova doduše ne bi bio neposredni kraj za trupe vojne izgradnje mira, ali bi one izgubila svoj oslonac. U drugim operacijama Švajcarska učestvuje sa znatno manje osoblja.

Kosovo je jedna od retkih ozbiljnih misija u kojoj švajcarski vojnici zaista mogu da se pokažu. To vojsci daje kredibilitet u zemlji i inostranstvu. Srećom, većina stranaka je svesna da se to ne sme olako ugroziti”, završava Larisa Rin komentar za Noje cirher cajtung.