Antisemitski napadi u Dagestanu, poseta lidera Hamasa Moskvi, Putinovo okrivljavanje Zapada: ruski stav o ratu na Bliskom istoku je kontroverzan, piše Dojče vele.
Amerikanci su navodno krivi za teroristički napad militantnog islamističkog Hamasa. Oni su navodno odgovorni i za napetosti na Bliskom istoku. Rusija, pak, želi mir i čini sve da prekine rat između Izraela i terorističke organizacije Hamas. To je zvanični stav Moskve nakon rasplamsavanja rata na Bliskom istoku.
Stvarnost je, međutim, drugačija, kaže u razgovoru za DW ruski stručnjak za Bliski istok Ruslan Sulejmanov. On smatra da Rusija ima koristi od aktuelnog sukoba Izraela i Hamasa koji traje već gotovo mesec dana i zainteresovana je da se on još dugo nastavi. Štaviše, što je veća opasnost od proširivanja rata i na druge zemlje, to je Kremlj zadovoljniji, jer bi to naštetilo pravom neprijatelju Rusije: Sjedinjenim Američkim Državama.
Za Amerikance je taj sukob veliki izazov, „svojevrsni test“ kompletnog sistema koji su godinama gradili u regionu i u kojem su pokušavali da balansiraju između Izraela i arapskih država:
– Rusija sada, zajedno sa Kinom, trlja ruke i zadovoljno gleda na čitavu tu situaciju – smatra Sulejmanov. Osim toga, Kremlj bi, kaže, želeo da “Amerika i druge zapadne zemlje svoju pažnju usmere na Bliski istok, a ne više na Ukrajinu – uprkos tvrdnjama Vašingtona da je u stanju da ratuje na dva fronta istovremeno”.
“Za šta uopšte optužujete Rusiju?”
Ruski politikolog Konstantin Pačaljuk koji se nedavno preselio u Izrael, u razgovoru za DW navodi dva argumenta zašto, prema njegovom mišljenju, rat na Bliskom istoku ide na ruku Vladimiru Putinu.
Prvo, ruska propaganda može da plaši sopstveno stanovništvo, u stilu: “Gledajte, svi nas optužuju da smo započeli rat u Ukrajini i da smo loši, ali Izrael se ponaša još gore. A Amerika ne može ništa. I uskoro će čitav Bliski istok da gori, a vi znate kolika to vatra može da bude.” Poruka je da preti još veći rat, za šta je kriv Zapad: “Za šta uopšte optužujete Rusiju? U moralnom smislu, nas niko ne može da optuži ni za šta” – to je narativ Moskve.
Drugo, nastavlja Pačaljuk, Rusija sada može da pokaže svoju bliskost sa islamskim svetom. No, kako tvrdi, Moskva više nema zapažen uticaj u regionu: ni u Siriji, ni u Egiptu, ni u Iranu. Ostaje joj samo da pokaže arapskom svetu da u Rusiji živi mnogo muslimana i da svi podržavaju Palestince, pa makar Hamas – koji kao terorističku organizaciju vide ne samo Izrael, već i SAD, EU, Nemačka i druge države – ne treba poistovećivati sa Palestincima.
Uticaj rata na Bliskom istoku na stabilnost u Rusiji
Ruski politikolog i ekonomista Mihail Krutihin, koji živi u Norveškoj, ima potpuno drugačije mišljenje. Rat na Bliskom istoku Rusiji samo nanosi političku štetu, kaže on za DW. Krutihin smatra da to pokazuju i nedavni antisemitski napadi u nekoliko ruskih regiona naseljenih muslimanima, posebno u Dagestanu. U glavnom gradu, Mahačkali, hiljade izgrednika upali su u aerodromsku zgradu, nakon što je tamo sleteo avion iz Tel Aviva.
Za Krutihina je to jasan signal da Kremlju postaje sve teže da garantuje bezbednost u regionima: „Mislim da to ima veoma negativan uticaj na političku stabilnost unutar Rusije“, smatra on. Nakon tih incidenata, Moskva će, kaže, morati da se ponaša mnogo opreznije i da smanji antisemitsku retoriku kako ne bi destabilizovala sopstvene regione.
Inače, kako smatra Krutihin, Rusija od rata na Bliskom istoku nema ni političku, ni ekonomsku korist. Materijalna korist bi imala samo da je cena nafte znatno porasla, pa da je tako stigao dodatni novac u ruski budžet. Ali, to se trenutno ne događa. Naprotiv, cene čak privremeno padaju, jer nijedna zemlja proizvođač nafte nije voljna da ratuje na strani Palestinaca. Nafta iz Persijskog zaliva nesmetano teče i dalje.
Može li Rusija da posreduje u mirovnom procesu?
Što se tiče uloge Rusije kao posrednika u bliskoistočnom sukobu, Konstantin Pačaljuk uveren je da kontroverzna poseta delegacije Hamasa Moskvi pre nekoliko dana – što je Izrael oštro kritikovao – nije imala nikakvog značaja za mirovni proces. Taj stručnjak naglašava da je primarni cilj bio osloboditi ruske taoce. To je tema o kojoj se prvo razgovaralo u Kataru, a potom se prešlo u Moskvu.
No, pitanje je može li Moskva zaista da pomogne u oslobađanju talaca, napominje Ruslan Sulejmanov. Moralo bi, kaže, da se pregovara i s drugim akterima. On ne pridaje veliku važnost Hamasovoj poseti Rusiji: „Delegacija Hamasa koja je bila u Moskvi samo je političko rukovodstvo. Međutim, trenutno se vode pregovori s borbenim krilom Hamasa. To su ljudi koji su direktno u Gazi i lično se kriju u podzemnim tunelima. Oni su ti koji drže taoce.“ Prema Sulejmanovu, jedino bi Katar, Egipat i eventualno Turska mogli da se približe borbenom krilu Hamasa: „Rusija tu polugu nema.“
Putin se sveti Netanjahuu?
Osim toga, Sulejmanov smatra da Kremlj u demonstrativnom održavanju kontakata s Hamasom ima i sasvim druge, sopstvene ciljeve: „Mislim da je veoma važno to što Putin oseća da je njega lično uvredio izraelski premijer Netanjahu. Putin je smatrao da mu je Netanjahu prijatelj, često je dolazio u Moskvu, učestvovao u proslavi Dana pobede i tako dalje.“
Zato se, kaže Sulejmanov, Putin nadao da će ga Benjamin Netanjahu podržati u ratu protiv Ukrajine, ali Izrael to nije uradio. Naprotiv, u Izraelu od početka ukrajinskog rata postoji velika simpatija prema Ukrajini. Putin to Netanjahuu nije oprostio i sada se sveti, smatra Sulejmanov.
– Putin očigledno želi da poruči: ’Ako se vi (Izrael) ponašate ovako, onda ćemo mi demonstrativno da produbimo naše odnose sa Iranom, vašim glavnim neprijateljem. A i sa iranskim satelitom na Bliskom istoku, Hamasom – ističe on.
Ali, to bi Moskvi moglo da naškodi, posebno u Izraelu, ocenjuje politikolog Pačaljuk:
– To nesumnjivo iritira Izraelce. Želeo bih da vas podsetim da gotovo trećina stanovništva ovde u Izraelu govori ruski, uglavnom je emigrirala iz Rusije i još je s njom povezana.
Pačaljuk ističe da je dosta tih Izraelaca bilo naklonjeno Rusiji i nakon početka rata u Ukrajini. Ali, oni sada to „ozbiljno dovode u pitanje“.
