DW: Federika Mogerini – izneverena očekivanja

EPA-EFE

Federika Mogerini smatra da je politika proširenja tokom pet godina njenog mandata bila „uspešna priča“. Ali oni koji su pratili rad šefice diplomatije EU smatraju da će njen naslednik morati da zatvara Pandorinu kutiju, piše Dojče vele.

Šefica diplomatije EU Federika Mogerini još jednom okuplja lidere zapadnobalkanske šestorke na radnoj večeri u Briselu. U pitanju je poslednji i oproštajni sastanak Visoke predstavnice s regionom koji je, prema rečima same Mogerini, bio prioritet njene politike, odmah nakon pitanja evropske bezbednosti i odbrane.

Podnoseći izveštaj Evropskom parlamentu Federika Mogerini je u aprilu ove godine ocenila da je politika proširenja bila jedna od „uspešnih priča“ tokom pet godina njenog mandata na čelu EU diplomatije. „Naša politika prema Balkanu, na Balkanu, ali prvenstveno sa Balkanom, je uspešna priča koja je imala težak početak i put od neočekivanja, do uspostavljanja poverenja i zajedničkih izazova“, izjavila je Federika Mogerini.

S tom ocenom se ne slažu oni koji su od 2014. godine do danas pratili rad visoke predstavnice. Dopisnici zapadnobalkanskih medija u Briselu smatraju da postoji veliki raskorak između reči i dela i da se odlazeća visoka predstavnica teško može pohvaliti nekim drugim rezultatom sem deklarativnog zalaganja za približavanje Zapadnog Balkana EU.

– Bosna i Hercegovina nije stigla ni do statusa kandidata, dijalog Beograda i Prištine je u ćorsokaku, Srbija i Crna Gora ne napreduju u pregovorima, a Albanija i Severna Makedonija nisu dobile zeleno svetlo ni da počnu pregovore – navodi za DW dopisnik RTS Dušan Gajić.

Sve izgledalo kao gomila praznih reči

On smatra da su za takvo stanje u procesu proširenja prvenstveno odgovorne zemlje-članice, ali i da je Mogerini kao visoka predstavnica gubila kredibilitet u brojnim situacijama u regionu.

“Na primer najavom vizne liberalizacije za Kosovo, koja se nije desila. Zatim o otvaranju pregovora sa Skopljem i Tiranom, do čega takođe nije došlo uprkos Prespanskom dogovoru. I najzad, brojnim najavama o postizanju konačnog sporazuma između Beograda i Prištine pre kraja njenog mandata. Gledano unazad, sve to sada izgleda kao gomila praznih reči i ne predstavlja posebno dobro nasleđe za budućeg visokog predstavnika”, kaže Gajić.

– Negde na polovini mandata pojavili su se znaci da je ona dijalog ispustila iz ruku, a u poslednjoj godini mandata to je već bilo sasvim očigledno. Lični angažman, ali bez dovoljno liderstva ili posvećenosti da se stvari zaista drže pod kontrolom, manjak autoriteta i podrške (nekih, ali važnih) zemalja-članica, na kraju je doveo do neuspeha – ističe Dušan Gajić.

Možda je u pitanju neiskustvo, nesrećne okolnosti ili jednostavno „Balkan takav kakav je“, ali Federiki Mogerini se nije dalo da sa Zapadnim Balkanom načini taj „istorijski i nepovratan“ iskorak ka EU-budućnosti. Njen naslednik, Žozep Borel, kaže da zna da gde ga čekaju pune ruke posla i da zato u svoj mandat šefa EU-diplomatije kreće upravo sa Zapadnog Balkana.