DW: Četiri najveća problema Evropske unije

Tanjug/AP

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen govoriće u Evropskom parlamentu o stanju u EU. Problemi su skoro isti kao i prošle godine: pandemija, klima, ekonomski rast i duboki jaz između pojedinih članica.

Eurobarometar, ispitivanje javnog mnjenja koje redovno naručuju institucije EU, dao je jasne rezultate. Za građanke i građane Evropske unije najvažnije teme o kojima bi Unija trebalo da se stara jesu zaštita klime, pandemija, zdravstvena zaštita, ekonomska situacija i socijalna nejednakost.

Zato će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen danas u svom drugom govoru u Evropskom parlamentu o stanju EU načeti baš te teme, svesti bilans i najaviti nove korake.

Pandemija

Evropa sada ima dovoljno vakcina protiv kovida, ali je broj vakcinisanih još uvek suviše mali. Dostignut je doduše cilj koji je propagirala Ursula fon der Lajen – vakcinisati 70 odsto odraslog stanovništva EU – ali to nije dovoljno s obzirom na znatno zarazniji delta soj koronavirusa. Osim toga, broj vakcinisanih se od zemlje do zemlje znatno razlikuje: od skoro 90 odsto na Malti, do 20 procenata u Bugarskoj.

Evropska komisija mora narednih meseci da radi na tome, kaže za DW komesarka EU za zdravstvo Stela Kiriakides. Fon der Lajen je inicirala osnivanje nove EU-institucije – HERA, koja bi trebalo da igra značajniju ulogu u suzbijanju zaraznih bolesti. Time bi se, bar delimično, ograničile nekoordinirane akcije država-članica koje su u suzbijanju pandemije primenjivale različite standarde i mere.

Privreda

Direktna posledica pandemije je do sada neviđeni pad ekonomije. Ursula fon der Lajen tome želi da se suprotstavi isto tako do sada neviđenim programom obnove. Težište ekonomske politike EU idućih godina biće fond za oporavak vredan 750 milijardi evra, koji je po prvi put finansiran zajedničkim zaduživanjem članica Unije.

S obzirom na to da većina građana EU smatra da su zbog korone pretrpeli ekonomsku štetu, očekivanja od konjunkturnog programa su velika. No taj plan krije i rizike, jer vodi ka većem zaduženju država-članica i rastu inflacije. Već je počela rasprava o tome kako postupati prema sve većim zaduženjima članica.

Klimatske promene

Novac iz fonda za oporavak Evropska komisija najvećim delom želi da uloži u “zelene” investicije. “Evropski zeleni plan” (EU Green Deal) ima za cilj da Evropa do 2050. godine postane prvi klimatsko neutralni kontinent bez znatnije emisije ugljen-dioksida.

Taj ambiciozni cilj progurala je Ursula fon der Lajen. Sada se radi o tome da se paketom zakona i mera organizuje prelazak na obnovljive izvore energije, elektro-mobilnost i stvore moderna digitalna radna mesta. Još nije jasno koliko svaka od država-članica mora da smanji emisiju štetnih gasova kako bi se dostigli zadati ciljevi.

Zajedništvo

Sve je više nejedinstva u EU. Poljska i Mađarska sve žešće se opiru pokušajima Evropske komisije i Suda EEU da zaustave razgradnju pravnog poretka u tim zemljama. Način na koji se shvataju evropske vrednosti i osnovna prava više nije isti u svim državama-članicama. To je posebno vidljivo na primeru homofobne politike u Poljskoj, Mađarskoj i nekim drugim članicama.

Nije rešeno ni pitanje solidarnosti u EU kada je reč o migrantskoj politici. Raspodela migranata i tražilaca azila koji bi ubuduće u sve većem broju mogli da stižu iz Avganistana, izazvala je duboke podele u društvima država-članica. EK je odustala je od očekivanja da će se postići dogovor o mehanizmu za prihvatanje izbeglica i sve više se usredsređuje na zatvaranje spoljnih granica i sprečavanje migracija.

Čeka se Nemačka

Ako se uporedi stanje EU ovog septembra s prvim govorom predsednice EK u septembru prošle godine, upada u oči to da su teme praktično ostale iste. Problemi su ogromni. Fon der Lajen će kao put u bolju budućnost pokušati da predstavi dogovorene ciljeve klimatske politike, fond za oporavak od ekonomskih posledica pandemije i digitalizaciju privrede.

Nakon njenog govora, u Evropskom parlamentu će se održati rasprava. To je, nakon letnje pauze, početak političke sezone u Briselu i Strazburu. Ali, konkretan napredak u zakonodavstvu uslediće tek kada se u Nemačkoj, najvećoj članici EU, posle izbora 26. septembra formira nova koaliciona vlada.