Vlada se u odluci da dodeli državljanstvo 52-godišnjoj Jingluk Šinavatri pozvala na prvi i treći stav člana 19 Zakona o državljanstvu Republike Srbije.
U njima piše da srpsko državljanstvo može biti dodeljeno i strancima čiji bi prijem “predstavljao interes za Republiku Srbiju”. U tom slučaju, o prijemu u državljanstvo, na predlog nadležnog ministarstva, odlučuje Vlada RS.
Šta je u slučaju pomenute gospođe interes Srbije, teško je dokučiti. Još je više zbunjujuće to kako se sa lakoćom dodeljuju državljanstva ljudima sa poternica i kompromitovanim u matičnim zemljama, dok se oteže kod osoba koji su svojim delovanjem nesumnjivo iskazali prijateljstvo prema Srbiji i njenom narodu i doprineli kulturnom uzdizanju srpskog društva. Takav je bio primer humanitarca Arnoa Gujona.
Mladi Francuz se od 2004. godine sa svojom organizacijom Solidarnost za Kosovo bavi dopremanjem humanitarne pomoći Srbima u otcepljenoj pokrajini. Iako su beogradski mediji o njegovom radu dosta pisali, a Grenobljanin zadivio humanošću i poznavanjem srpskog jezika, to nije bilo dovoljno da dobije lako boravišnu vizu.
Na prvu vizu 2012. čekao je punih šest meseci. Onda je redovnim putem obnavljao jednogodišnju vizu i o birokratskim mukama preko društvene mreže obavestio pratioce. Tek kada su o tome alarmirali mediji, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović ubrzao je proceduru, a onda se pred kamerama slikao kako Gujonu uručuje i srpski pasoš.
Šta tek reći za Rusa Alberta Andijeva koji je kao dobrovoljac učestvovao sa srpskom vojskom u odbrani Kosova i Metohije 1999. godine, ostao u njenim redovima sve do povlačenja iako je u borbama izgubio desno oko i bio teško ranjen zbog čega je proglašen stopostotnim invalidom. Andijev se oženio Srpkinjom i nastavio da živi u Srbiji, ali ništa od toga nije bilo dovoljno da mu se na njegov zahtev da dobije državljastvo Republike Sribje pozitivno odgovori.
Njemu samom je jasno zašto nije po volji sadašnjim vlastima.
– Čovek koji s razlogom kritikuje postojeću vlast koja je od kršenja Ustava Republike Srbije napravila sportsku disciplinu u kojoj se njeni pripadnici utrkuju, neće dati državljanstvo čoveku koji je protiv toga. Prema tome, sve je jasno – izjavio je Andijev.
Šta kaže zakon
U standardnoj zakonskoj proceduri, stranac može postati srpski državljanin pod uslovom da je punoletan, poslovno sposoban, da ima otpust iz drugog državljanstva, odnosno da je podneo dokaz da će ga dobiti ako bude primljen u državljanstvo RS. Takođe, traži se i da do podnošenja zahteva najmanje tri godine ima prebivalište u Srbiji i da se pismeno izjasni da Srbiju smatra svojom državom.
Zmaj bi pocrveneo
Jedan od onih koji je čekao čitavu večnost na srpski pasoš bio je Timoti Džon Bajford, autor kultnih dečjih emisija “Neven” (ekranizacija časopisa Jovana Jovanovića Zmaja) i “Poletarac” zbog kojih je TV Beograd bila u samom svetskom vrhu dečjeg igranog programa. Iako je u Beogradu još od ranih 70-ih godina prošlog veka, ovaj Englez velike stvaralačke imaginacije, srpsko državljanstvo dobio je tek 2008, šest godina pre nego što će preminuti u srpskoj prestonici.
