Dvoje ljudi opslužuje jedna ruka

Brižni roditelji: Ljiljana, Nikolina i Saša Ilić

 

To nije njihov jedini problem. Njih dvoje opslužuju su se samo jednom rukom. Saša je nakon teške povrede na gradilištu 2004. godine ostao bez obe ruke, o čemu su "Vesti" već pisale, a Ljiljana nema celu desnu šaku. I ona ju je izgubila posle povrede koja joj se dogodila u privatnoj firmi u Inđiji gde je radila. Valjci za sečenje papira potpuno su joj zdrobili šaku i morali su da je amputiraju, jer ju je zahvatila gangrena.
 

– Tačno. Nas je dvoje, ali imamo samo jednu ruku. Najteže mi je što ne mogu da ogulim krompir ili sličnu namirnicu, pa moram da uvek moram da čekam da mi deca pomognu. Teško mi je i da perem sudove, da peglam i obavljam druge poslove, jer mi treba mnogo više vremena nego drugim ženama i više se umorim – kaže Ljiljana dok novinari "Vesti" uručuju Saši prilog od 50 AUD koji je poslao humani Jelenko Budiša iz Sidneja ovoj porodici.

– Kada bih dobio neki novac, odmah bih joj kupio mašinu za sudove. Zahvalni smo svakome ko nam je pomagao. I rečju i novcem. I Jelenku Budiši se zahvaljujemo mnogo, jer ćemo uz pomoć njegovog dara napuniti frižider hranom – dodaje Saša kojem su deca na prvom mestu, a već odavno je prestao da mašta o protezama koje bi mu omogućile da živi kvalitetnije i da ne zavisi od drugih.

Poradovao se Saša da će poluelektronske proteze dobiti pre nekoliko godina, kada su njegovi prijatelji Petar Popović i Ana Jordan, rodom iz Ćuprije, koji žive u Beču, preko Fejsbuka pokrenuli akciju da bi sakupili novac. Nažalost, pribavili su samo oko 2.000 evra. Oni su dodali još 13.000 evra i kupili Saši elektronsku šaku.

POZIV DONATORIMA Pomažu im samo čitaoci vesti Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete dobiti i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

Međutim, kako mu se pokvario mehanički lakat proteze koju je dobio od Zavoda za protetiku, a novu može da dobije tek za tri godine, on trenutno ne može da koristi ni šaku.

– Mehaničke proteze su veoma teške, imaju sajle, tako da mi je bilo teško da ih upotrebljavam. Poluelektronski lakat ima elektrode koje same otvaraju i zatvaraju šaku. Ali, samo on košta oko 35.000 evra, a kompletna "ruka" oko 100.000 evra. Ne verujem da bi bilo ko dao toliki novac za mene. Mnogo bi mi značilo jer bih mogao sam da eto popijem čašu vode i uradim hiljadu malih stvari koje drugi prihvataju zdravo za gotovo. Mada, najteže mi je kada mi ćerka Nikolina pritrči, a ja ne mogu da je zagrlim – dodaje Saša koji već deset godina čeka na odštetu.

– Ni na sudu ne mogu da ostvarim pravdu. Čovek s kim se borim je toliko jak, toliko moćan da može sve, a ja s obzirom na to da sam ovakav ne mogu ništa… Čovek na čijem sam se gradilištu povredio ni na prošlom suđenju se nije pojavio. A ja ga viđam po gradu. Ali policija ne uspeva da ga privede na suđenje. Pošto 20. oktobra nastupa apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, rešio sam da odem ispred Skupštine sa svojim prijateljima i čekam dok mi neko od nadležnih ne ponudi rešenje – kaže Saša Ilić, ogorčen i ljut i na državu i na sud, jer utvrđivanje krivice u njegovom slučaju predugo traje.