Dvesta milijardi dolara “zakopano” pod Srbijom

U Srbiji su, kako je nedavno rekla ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, potvrđene rezerve mineralnih sirovina vrede blizu 200 milijardi dolara.

Ona je ukazala i na to da je zadatak države da stvori uslove za razvoj rudarstva, i da država i građani moraju imati korist od toga – kroz zdravu životnu sredinu, veće prihode, zaposlenost i kvalitetne investicije.

Najavila je i povećanje rudne rente, koja je definisana Zakonom o utvrđivanju naknada za korišćenje javnih dobara, za koju je nadležno Ministarstvo finansija, istakavši da se rade detaljne analize, posle kojih će se obratiti tom ministarstvu da bi se pokrenula procedura izmena.

Inače, visina rudne rente u Srbiji već dugo je ista i iznosi od jedan do sedam odsto.

Novac koji se ostvari na ime rudne rente uplaćuje se u budžet republike, pokrajine i lokalne samouprave. Najviše novca, odnosno 60 odsto, koji se ostvari od naknade za korišćenje mineralnih sirovina i geotermalnih resursa, prihod je budžeta Srbije, dok 40 odsto pripada budžetu lokalne samouprave na čijoj se teritoriji obavlja eksploatacija.

Najviše novca od naknade za ugalj

Predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić kaže da je veoma važno da se novac koji se ostvari od rudne rente usmeri tamo gde je to najpotrebnije i tako korist imaju svi građani Srbije – zdravstvo, školstvo, obrazovanje…

– Najbolje bi bilo kada bi država eksploatisala sva rudna bogatstva u našoj zemlji, ali mi za to nemamo snage i moramo tu mogućnost ustupamo stranim kompanijama. Rudna renta u Srbiji je niska i trebalo bi da se obezbedi da ona bude viša, ali mislim da do toga neće doći jer bi zbog toga kompanije koje istražuju rude u Srbiji bile demotivisane da ih eksploatišu i otišle bi u neku zemlju koja nudi povoljnije uslove po tom pitanju – ističe Vuletić.

Po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina, pre četiri godine u Srbiji je naplaćeno ukupno gotovo 5,2 milijarde dinara. Od toga je za njihovu eksploataciju u Vojvodini uplaćena oko 1,2 milijarda, a u centralnoj Srbiji 3,9 milijarde. Te godine najviše novca stiglo je od naplate naknade za ugalj, a potom eksploatacije metala i nafte.