Da Srbija treba vojno da interveniše na Kosovu u slučaju izbijanja sukoba, smatra 52 odsto građana, dok bi se 47 odsto anketiranih lično pridružilo takvoj akciji, a istovremeno oko dve trećine ispitanika veruje da je moguć trajni mir između Albanaca i Srba, pokazuje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
70 odsto ispitanika ipak smatra da u narednih pet godina na Balkanu neće doći do izbijanja oružanog sukoba.
Kao najvažnije spoljnopolitičke prioritete, građani vide očuvanje Kosova u sastavu Srbije, jačanje saradnje sa susednim zemljama i sa Rusijom.
“Ovi rezultati su pomalo iznenađujući kada se uzme u obzir izrazito ratoboran narativ koji je dominirao u provladinim medijima u Srbiji o drugim regionalnim akterima poslednjih godina. Samo u periodu između 2016. i 2017. godine dva provladina tabloida pisala su 265 puta o mogućnosti izbijanja rata i sukoba”, navodi se u zaključcima istraživanja.
Oko dve trećine intervjuisanih veruje da je trajni mir između Srba i Albanaca moguć, dok polovina ispitanika misli da je to moguće postići isključivo u slučaju mirnog rešavanja spora oko statusa Kosova.
Istraživanje je pokazalo i da je 54 odsto ispitanika zabrinuto da će u budućnosti doći do stvaranja Velike Albanije, 40 odsto je ocenilo da kosovski Albanci imaju najveći interes za otpočinjanje sukoba na Balkanu, a 25 odsto je u tom kontekstu pomenulo NATO.
Upitani da li bi Srbija trebalo da prizna nezavisnost Kosova ako bi zauzvrat dobila Republiku Srpsku, 80 odsto ispitanika je odbacilo takvu ideju.
Iznoseći ocene o spoljnoj politici Srbije, 40 odsto ispitanika je navelo Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije, dok 72 odsto smatra da je ruski uticaj u zemlji pozitivan, što je za 11 odsto više u odnosu na rezultate istraživanja iz 2017.
Oko 90 odsto ispitanika smatra da je kineski uticaj u Srbiji pozitivan, naročito posle početka pandemije koronavirusa.
Oko 16 odsto ispitanika je navelo Kinu kao najvećeg prijatelja Srbije, a njih 90 odsto veruje da je kineski uticaj u zemlji pozitivan, pri čemu je rast pozitivnih stavova prema Kini posebno vidljiv nakon početka pandemije koronavirusa, što dokazuje podatak da 75 odsto ispitanika veruje da je Kina pružila najviše pomoći Srbiji u borbi protiv pandemije.
Prednjače oni koji misle da nas okružuju neprijatelji
Broj ispitanika koji veruje da je Srbija u regionu okružena uglavnom prijateljima se gotovo udvostručio u odnosu na 2017. godinu i sada iznosi više od 40 odsto, ali je u blagom porastu i mišljenje da Srbija u susedstvu ima više neprijatelja, što sada misli nešto malo manje od 50 odsto građana.
Upitani koga smatraju najvećim neprijateljem Srbije, 30 odsto ispitanika identifikovalo je Hrvatsku, 20 odsto Albaniju i 13 odsto SAD.
Kada je reč o stavu prema EU i evropskim integracijama, samo devet odsto ispitanika smatra da je članstvo u EU glavni spoljnopolitički prioritet Srbije dok petina smatra da bi država trebalo da uskladi svoju spoljnu politiku sa Briselom.
Rezultati istraživanja pokazuju da 51 odsto građana ne podržava članstvo Srbije u EU, naspram 46 odsto ispitanika koji bi se opredelili za članstvo.
Istraživanje je sprovedeno između septembra i oktobra na uzorku od 1.200 građana.
