Šta je uskomešalo jedan uspavan bosanskohercegovački gradić Kladanj šezdesetih godina prošlog veka? Kakva se to nada iznenadno pojavila u blagodetima prirode?
Jedan izvor, po tadašnjem predanju čudotvoran, nadaleko se pročuo. Da li je konzervativni Kladanj nepošteno bio zaslužio novo ime – Seksivil? Kao nikad pre u ovaj grad pohrlile su mnoge muške glave: i glumac i direktor pogrebnog preduzeća, viđen je bio i pomoćnik ministra, ali i seljak pred ženidbu, kao i onaj čija je bračna avantura pri kraju. Neki su došli sa flašicom u rukama, drugi sa vedrom, a onda najaviše i cisternu. Srećom, uvek neka praktična ruka umeša svoje prste, pa je tako vlasnik kompanije za podmlađivanje iz tadašnje SR Nemačke, sa opštinskim vlastima ugovorio kupovinu od fascinantnih pet miliona litara „muške vode”, koju je plaćao čak dve nemačke marke po litru. Nikad nismo saznali za koliko ju je preprodavao.
Zagolicana mašta o „satirskom izvoru“ nije zaobišla ni ekipu Televizije Beograd da 1968. godine poseti to mesto. Scene koje je kamera zabeležila, upozoravamo, ne preporučuju se osetljivim kategorijama stanovništa: ispijanje deset litara vode i užurbani ljudi na čijim se licima čitaju još samo jedna šansa i nada u čudo. Nije neobično ni to što je sam izvor opevan. Nažalost, sa porastom popularnosti tog blagodatnog resursa, čule su se i zabrinjavajuće najave o velikom prilivu dama najstarijeg zanata u Kladanj.
Emisija za preporuku? Nikad se ne zna. Svako ima nekog prijatelja kome se može preporučiti gledanje ovog bisera televizijske arhive.
