Nezavršeni susret u "Maksimiru" trebalo je da bude derbi za titulu državnog prvaka, pošto su se dva trofejna kluba te sezone borila za šampionski pehar.
Ispostavilo se, međutim, da su tenzije koje su na nacionalnoj i verskoj osnovi ubrzano rasle u čitavoj zemlji, žestoka polarizacija jugoslovenskog društva i prekomerna politizacija sporta, akterima bili važniji od sportskih motiva.
Na dan utakmice u Zagreb je iz Beograda doputovala grupa od oko 2.500 navijača Crvene zvezde, koji su se u gradu odmah sukobili sa pripadnicima organa reda i protivničkim pristalicama.
Ulične tuče i lomljenje izloga dveju navijačkih grupa bila je samo uvertira za mnogo žešći sukob na stadionu, koji su u direktnom televizijskom prenosu mogli da prate gledaoci širom zemlje.
Zvezdini navijači, smešteni na južnoj tribini stadiona u Maksimiru, nakon verbalnih sukoba i nacionalističkih prozivki, probili su ogradu u želji da se obračunaju sa publikom na istočnoj tribini. Usledio je zatim stampedo najvatrenijih navijača Dinama, "bed blu bojsa", koji su sa severne tribine provalili na teren. Uvidevši da su se stvari otele kontroli, reagovala je policija koja je počela da tuče izgrednike.
Narednog dana je objavljen konačni bilans nereda – 193 povređena (od čega čak 117 policajaca), 20 krivičnih i 60 prekršajnih prijava.
Najupečatljivija slika koja je tog dana poslata iz Zagreba širom sveta bio je nasrtaj kapitena Dinama Zvonimira Bobana, koji se zaleteo i šutnuo policajca Refika Ahmetovića na sredini terena.
"Napad Bobana na policajca odredio je put kojim će Jugoslavija ubrzo krenuti", ocenio je nekadašnji fudbaler "modrih" i kasnije selekor Hrvatske Zlatko Kranjčar.
Sam Ahmetović je, prisećajući se tih nemilih trenutaka, rekao kako su ga kolege nagovarale da repetira pištolj i puca u Bobana, ali je on to odbio gledajući kako trener Dinama Josip Kuže odvodi razjarenog fudbalera u svlačionicu.
Boban je kasnije pričao kako je "samo reagovao na nepravdu" i kako je to uradio "kao čovek sa nacionalnim dignitetom".
Zbog tog poteza Fudbalski savez Jugoslavije (FSJ) kaznio je Bobana sa devet meseci neigranja, a selektor "plavih" Ivica Osim odlučio je da ga ne vodi na Svetsko prvenstvo u Italiji.
Zanimljivo je da je FSJ dve kontrolne utakmice za odlazak na šampionat sveta, protiv Holandije i Španije, zakazao upravo u Zagrebu, samo dve nedelje nakon tog incidenta. Tada su se prvi put u istoriji jugoslovenski fudbaleri suočili sa činjenicom da im domaća publika zviždi i navija za protivnika.
Mnogi akteri verovatno najčuvenijeg susreta Dinama i Crvene zvezde tek kasnije su shvatili pozadinu incidenta koji je samo "dolio ulje na vatru" u ionako vrlo zapaljivoj atmosferi u državi.
"Mislim da je ceo taj slučaj bio politički montiran. Na toj utakmici praktično je počeo raspad jednog sistema i države", napomenuo je tadašnji centarfor "crveno-belih" Darko Pančev.
Nije trebalo mnogo vremena da prođe da bi se slični incidenti ponovili širom uzdrmane zemlje, a pođednako potresna slika viđena je još jednom uživo iz Splita 26. septembra 1990. godine, kada su navijači Hajduka prekinuli meč sa Partizanom, skinuli jugoslovensku zastavu sa sa jarbola i zapalili je.
