“Velike geopolitičke borbe Zapada predvođenog Sjedinjenim Državama protiv Rusije. Po jednom scenariju Ukrajina je zamišljena kao veliki sanitarni kordon koji bi sprečavao širenje ruskog uticaja, a po drugom je planirana da bude pretvorena u „placdarm“ borbe protiv Rusije”, kaže akademik Slavenko Terzić.
Od 2014. do danas, precizira on, u Ukrajini traje proces obračuna sa ruskim stanovništvom, a time su se bavili upravo pronacistički, radikalni bataljoni Azov i Dnjepar. Rusija je sve do nedavno uporno insistirala da Luganska i Donjecka republika budu u sastavu Ukrajine sa specijalnim statusom i to je potvrđeno Minskim sporazumima.
Međutim, Terzić naglašava da osam godina ukrajinske vlasti ne žele da ih implementiraju, a da im Zapad sve vreme to toleriše. Tu možemo da napravimo paralelu i sa Kosovom i Metohijom, jer se upravo navršilo 18 godina od jednog od mnogih tamošnjih pogroma. Videli smo, kaže on, da sve što je Zapad preuzeo na sebe, nije ispunio.
– Desio se užasni zločin pred očima 40.000 međunarodnih trupa na KiM, a isti slučaj smo videli i u Ukrajini. Ja nemam te podatke, ali se prema ruskim izvorima spremala takozvana ukrajinska ‘Oluja‘ da se oružanim putem, slično onome što su činili Hrvati u Republici Srpskoj Krajini, ukrajinski nacionalisti obračunaju sa stanovništvom Donjecke i Luganske oblasti – rekao je Terzić.
SAD žele da pokažu ko je gazda u Evropi
Nažalost, rat je tragična stvar, svedočimo borbi, dodaje akademik, u suštini dva pravoslavna slovenska naroda za interese ne samo zapadne Evrope već pre svega za interese SAD. Najviše je na gubitku ukrajinski narod ali ne smemo da zaboravimo ni zapadnu Evropu koja prihvata najneverovatnije sankcije koje naredi Vašington. Na dobitku su očigledno, ocenjuje Terzić, SAD koje žele da oslabe Rusiju ali i Ukrajinu.
– Vašington na neki način želi ponovo da stavi svoj patronat nad celom Evropom, da se zna ko je gazda. Moj profesor Samardžić je devedesetih godina govorio da je ‘žalosno da tom velikom Evropom koračaju mali ljudi‘. Žalosno je da ta velika Evropa danas liči na neku američku koloniju, a mnogi zaboravljaju da je ruska kultura upravo deo te evropske civilizacije – naglasio je on.
Sa Putinom mora da se pregovara
Akademik Terzić, koji je bio i dugogodišnji ambasador Srbije u Moskvi, očekuje „procesuiranje” ruskog lidera nakon optužbe američkog predsednika da je ratni zločinac, jer u svetu više ne postoje nezavisni međunarodni sudovi niti Ujedinjene nacije. Očekujem da će se ta stigmatizacija Vladimira Putina nastaviti ali da to neće uticati na dalji tok mirovnih pregovora.
– Rusija ipak nije Srbija u svakom pogledu i verujem da će oni pre ili kasnije morati da pregovaraju sa njim. Niko ne može da izoluje jednu tako veliku zemlju, proglasiti je za oličenje zla cele ljudske istorije, što je stav lišen zdravog razuma. Mi smo svedoci prelomnog perioda savremene istorije i verujem da od ujedinjenja Nemačke započela nova era evropske i svetske istorije za koju ne znamo kako će se završiti. Ja se jako bojim da taj iracionalni i agresivni nastup može da dovede do nekog daleko većeg sukoba – rekao je on.
Veza Ukrajine i Crne Gore
Ukoliko neko zaista želi da sazna šta se dogodilo u Ukrajini, dodaje on, treba da pogleda šta se desilo u Crnoj Gori – nova istorija, novi jezik, nova crkva i užasna mržnja. Sve je to isti model koji je potekao iz istog izvora. Zbog toga, smatra Terzić, i proces denacifikacije u Ukrajini će ići jako sporo i teško dok će demilitarizacija biti lakši deo posla. Rusija, smatra on, ne želi da pred svojim vratima ima naoružanu zemlju ali ne očekuje da će ceo pregovorni proces ići lako i jednostavno.
– Dugo će trajati, jer Zapad ne poštuje nikakve dogovore. NATO sa jedne strane ipak pokazuje neku vrstu uzdržanosti, ali sa druge, njegove članice šalju oružje Ukrajini i tako postaju države učesnice sukoba. Zbog toga nisam preveliki optimista u neku skoriju stabilizaciju tog prostora – rekao je akademik Terzić.
