Kada imate neku, pre svega poslovnu ideju, strogo vodite računa kako ćete je prezentovati budućim poslovnim partnerima, prijateljima, porodici, a posebno onima na čije aktivno učešće računate.
Svi ljudi uglavnom odluke donose na osnovu emocija, a opravdavaju to poslovnom logikom. Kada nešto želite, pre svega u poslovnom smislu, idite svakako na emociju jer logika je, kako se narodski kaže “naknadna pamet“.
Najbolji primer za to je definicija braka nekih šaljivdžija koje znam, a koji kažu da je “brak u stvari institucija za rešavanje problema između muža i žene, i to onih problema koje ne bi ni imali da nisu u braku“.
Dakle, kada treba doneti važnu poslovnu odluku vezano za saradnju s partnerima imate dva načina da im se obratite, odnosno, da ih uverite da eto baš sa vama rade taj posao.
Prvi način je da ih podsetite da ste im u prošlosti “valjali“, da su vam dužni, da ste im pomogli, da ste prijatelji toliko godina, da su vas nekada trebali i sada je, naravno, logično da uđu u neku vrstu saradnje s vama…
Drugi način je da im obećate nešto, u novom poslovnom poduhvatu, od čega će imati koristi bez ikakvog pominjanja vaših veza i poznanstava iz prošlosti.
Kako pridobiti Atinjane?
Umesto da napišem koji je od ova dva načina ispravan i koji će vam doneti željeni ishod, poslužiću se malom analogijom iz vremena stare Grčke.
Pre ravno 2453 godine, dakle 433 godine pre Hrista, u Peloponeskom ratu, nekadašnji stanovnici današnjeg Krfa su bili na rubu rata sa grad – državom Korintom. Obe strane su poslale svoje predstavnike u Atinu u cilju da pridobiju Atinjane na svoju stranu u nadolazećem konfliktu. Ulog je bio veliki, a znalo se da je pobednik onaj na čiju stranu stane moćna Atina.
Prvi je reč dobio predstavnik Krfa. On je počeo priznanjem da nikada do sada nisu pomogli Atinjanima, da su često u prošlosti bili na strani njihovih neprijatelja. Nije postojalo nikakvo prijateljstvo između Krfa i Atine, nije bilo nikakvih veza iz prošlosti.
Njihov predstavnik je priznao da je došao kod Atinjana iz straha za sopstvenu bezbednosti i ponudio je savez i moguću korist koju bi Atina imala ako stane na njihovu stranu u nadolazećem sukobu s Korintom.
Krf je imao moćnu morsku flotu, a jedina jača je bila upravo Atinska i bilo je više nego izvesno da bi takav jedan savez bio nepobediv i mogao bi da ugrozi neprijateljsku Spartu. To je na žalost sve što je Krf mogao da ponudi Atini.
“Platite stari dug“
Potom je reč dobio predstavnik Korinte. On je u nadahnutom govoru podsetio Atinjane na prošlost i koliko je njegova država pomogla prijateljskom atinskom narodu. On je upitao kako bi ostali saveznici Atine gledali na savez s nekadašnjim neprijateljom (Krfom) protiv tradicionalnog prijateljstva sa Korintom.
To bi, nastavio je visoki predstavnik, ugrozilo ugled koji Atina ima kod ostalih saveznika, pozvao se na Helenske zakone i potrebu da se plati stari dug koje Atina ima prema njima.
Nakon završetka govora oba predstavnika potencijalnih saveznika, Atinjani su imali žučnu debatu u tadašnjem parlamentu i nakon nekog vremena doneli gotovo jedinstveni zaključak: da idu u savez sa Krfom, nekadašnjim neprijateljom, a protiv Korinte, tradicionalnih prijatelja i saveznika iz bivših ratova.
