pixabay.com
“Rampom na vojni budžet SAD Tramp daje do znanja da je on formiran za nastavak gubitničke politike, neprekidnih ratova koje Amerika vodi angažujući trupe po celom svetu i ratova koje ne može da dobije, što istovremeno slabi mogućnost američke vojske da odgovori na druge izazove”, kaže za Sputnjik analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.
Predsednik SAD Donald Tramp, kako je i obećao, stavio je veto na vojni budžet koji je ranije odobrio Kongres. On smatra da proračun ne sadrži važne mere koje su potrebne za osiguranje nacionalne bezbednosti i spoljne politike SAD. Vojni budžet od rekordnih 740 milijardi dolara Tramp je nazvao i “poklonom za Rusiju i Kinu”.
Da li to znači da bi američki predsednik više novca usmerio protiv Rusije i Kine, da li je njegova kritika odluke Kongresa spoljnopolitički ili unutrašnji manevar i koje su šanse da Tramp zaustavi konačno zeleno svetlo za budžet?
“Tramp misli da SAD ne mogu da nameću svoju volju po svetu”
Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić za Sputnjik kaže da su dva glavna razloga što je Tramp stavio veto na vojni proračun, a najvažniji je način na koji je u Kongresu donet, način na koji je vojna komanda učestvovala u tome, a to je nastavak suprotstavljanja Trampovoj volji.
– Tramp misli da SAD prvo treba da se bave sopstvenom bezbednošću, da nemaju mogućnost da idu kroz ceo svet i nameću svoju volju, već da moraju da štite svoje štite interese u skladu sa njegovim pogledom na svet, a on je antiglobalistički, to je pogled koji je naišao na vrlo oštru reakciju političke elite u SAD – podseća Kesić.
On naglašava da u Kongresu sede globalisti, koji pružaju veliki otpor Trampovoj agendi vezanoj za nacionalnu bezbednosti i međunarodne odnose, politike koju je on nazvao “Prvo Amerika”.
Kesić kaže da je drugi razlog Trampovog veta na vojni budžet otpor zbog pokušaja njegovih protivnika da uspore, odnosno spreče povlačenje američkih trupa iz Avganistana, Iraka i Sirije, ali posebno iz Avganistana, zemlje u kojoj američka vojna intervencija traje najduže.
Budžet će biti usvojen uprkos Trampovom vetu?
Upitan kakve su dalje procedure i da li će budžet, uprkos Trampovom vetu ipak biti usvojen, Kesić kaže da su velike šanse da se to desi, jer u Senatu sede samo dvojica senatora koji su antiglobalisti, koji se kao takvi jasno deklarišu, a ostali glasaju kroz prizmu Hladnog rata i globalizma.
– Oni misle da Tramp greši kada želi da povuče trupe iz Avganistana, Sirije i drugih država, a pogotovo kada je u pitanju Nemačka i povlačenje trupa iz te zemlje. U tom kontekstu mislim da imaju dovoljnu podršku da izglasaju budžet i mimo veta. Međutim, to je istovremeno igra s vatrom, pogotovo zato što u javnosti postoji velika podrška i sa levice i sa desnice za generalni stav o povlačenju američkih trupa – ocenjuje Kesić.
– Tramp je uveren da pristup koji je dominirao američkom spoljnom i bezbednosnom politikom više od dvadeset godina slabi SAD, da urušava američku vojsku i sposobnost da se zemlja odbrani. Ne samo sebe, već i svoje interese u svetu. Zato govori da je to poklon Kini i Rusiji, zato što tvrdi da te dve zemlje žele da Amerika non stop vodi ratove koje ne može da dobije, a istovremeno troši novac na način koji odgovara njihovim interesima – zaključuje Obrad Kesić.
Za predloženi budžet je glasalo 300 od 438 kongresmena, što omogućava Predstavničkom domu da bude iznad predsedničkog veta.
