“Kada zasija pun Mesec, mnoge kamere širom sveta okrenu se ka nebu. Svi imamo želju da ovekovečimo taj momenat. E pa, upravo ovog jutra zasijaće pun Mesec u 8h i 17 minuta”, rekao je Vladimir Đošović astronom, sa Matematičkog fakulteta u Beogradu.
Iako je ovoga puta Mesec bio pun ujutru kada je svanulo pa nije mogao da se vidi, već sinoć je mogao da se vidi veliki deo Mesečevog diska kao što ćemo i večeras moći da uživamo u sjaju Mesečevog diska koji odbija Sunčeve zrake.
Đošović objašnjava da pun Mesec astronomima smeta u njihovom posmatranju svemira, jer osvetljava deo neba i tu nije moguće posmatrati bilo koje druge objekte.
– Mi uvek čekamo trenutak mladog Meseca kako bismo mogli da posmatramo nebo – naveo je astronom.
Mesec se u svom punom sjaju na nebu pojavi na svakih 29,5 dana, pa se tako može desiti da u jednom mesecu dva puta dođe do toga.
Mesečeva orbita nije kružna, već to rastojanje varira, a 13. jula ove godine rastojanje će biti minimalno. Tada će se Zemljin satelit naći u najbližoj tački od naše planete, a takođe će biti i pun.
– Njegov disk će biti najveći na noćnom nebu ove godine i taj fenomen se zove Super-Mesec. Ono što je nama astronomima značajnije desiće se 13. maja, a to je pomračenje Meseca koje će se videti sa jedne Zemljine polovine – ističe Đošović.
Uprkos uvreženom mišljenju da su pomračenja Meseca česta, u stvari su pomračenja Sunca češća. Razlog tome je što se pomračenja Meseca mogu videti sa mnogo veće površine Zemlje, dok u slučaju Sunca to se vidi samo sa uskog dela Zemlje.
– Tako je u Srbiji samo u Subotici moglo da se potpuno vidi pomračenje Sunca 1999. godine, a posle toga dugo vremena kod nas nije moguće videti totalitet, već samo delimična pomračenja – navodi astronom.
