Svetske korporacije su u roku od nedelju dana pozajmile 150 milijardi dolara, čime su oboreni istorijski rekordi. Skoro polovinu iznosa pozajmile su američke kompanije, koje rekordnom brzinom uzimaju kredite – to ukazuje da je kriza sve bliža.
Za prvih sedam dana u septembru, korporacije iz SAD, Evrope, Kine i Japana prodale su dužničke hartije u vrednosti od 150 milijardi dolara. Među njima najviše su se istakli Amerikanci, jer je zaduženje njihovih preduzeća prekoračilo 74 milijarde dolara.
To je rekord u istoriji takve statistike, odnosno od 1972. godine. Za tri dana se na američkom tržištu našlo više dužničkih hartija od vrednosti, nego za ceo avgust.
Na prvi pogled, velika aktivnost investitora znači da je na finansijskim tržištima sve u redu, ali je u stvarnosti sve upravo suprotno.
Prema podacima istraživačke kompanije „Broughton Capital“ – u prvom kvartalu 2019. godine u SAD je bankrotiralo 640 transportnih kompanija. Poređenja radi, u celoj prošloj godini bankrotiralo je 310 kompanija. U julu i avgustu ove godine posao je izgubilo oko 4.500 vozača kamiona.
Čak i u industriji škriljaca, koja je poslednjih godina postala simbol ekonomskog prosperiteta zemlje, došlo je do pada. Prema podacima Zavoda za statistiku rada, u naftnoj i gasnoj industriji za godinu dana je otpušteno 11.000 radnika.
U naftnoj industriji zabeležen je najveći pad proizvodnje još od globalne krize 2009. godine.
Ministarstvo rada priznalo je da u privrednom sektoru ima 501.000 radnih mesta manje nego što su ranije najavili. Sociološka anketa koju je sprovela kompanija „Langer Research Associates“ pokazala je da 60 odsto Amerikanaca smatra da je ekonomski pad sledeće godine „verovatan“, ili „veoma verovatan“.
Novac je pojeftinio
Američke Federalne rezerve pokušavaju da podrže privredu povoljnim kreditima. U julu je regulator snizio kamatne stope prvi put nakon više od deset godina.
Ipak, danas se ključna preduzeća u tradicionalnim sektorima američke privrede suočavaju sa ogromnim izazovima.
Za većinu investitora su hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom postale osnovni instrument, i to, pre svih – državne.
Priliv novca na tom tržištu doveo je do smanjenja priliva novca u blagajnama do rekordnih minimuma. Budući da državne hartije od vrednosti služe kao smernica za celokupno tržište obveznicama, investitori su počeli da kupuju i korporativne obligacije, što je izazvalo smanjenje troškova pozajmljivanja, a to je izazvalo „dužnički cunami“ na tržištu.
Hvatanje za slamku
U narednim mesecima situacija će nastaviti da se pogoršava, jer su zapadne centralne banke, zabrinute zbog moguće globalne krize, počele sa ublažavanjem monetarne politike. Evropska centralna banka je prošle nedelje najavila program za kupovinu aktiva u vrednosti od 20 milijardi evra mesečno. Nešto nakon toga, predsednik SAD Donald Tramp se oglasio na svom profilu na Tviteru kritikujući Federalne rezerve i zahtevajući ublažavanje monetarne politike po uzoru na Evropljane.
Stručnjaci sumnjaju da bi to spasilo ekonomiju od recesije. Kao primer za to navode Japan, gde Centralna banka kupuje aktive već duži niz godina.
Jedini rezultat takve politike Japana je taj što se ispostavilo da je japanska Centralna banka postala kontrolni akcionar u većini nacionalnih kompanija. Međutim, rast ekonomije nije primetan.
Stoga se sa sigurnošću može tvrditi da, ukoliko Federalne rezerve SAD ublaže monetarnu politiku, američke korporacije iz drugog i trećeg ešalona potonuće još dublje u dužničku jamu. Što pozajmice budu jeftinije, manje su šanse da kompanije otplate svoje dugove.
Ako Federalne rezerve „pobede“, stope će porasti, pa neće biti moguće korišćenje novog novca za restrukturiranje starih dugova. Neće preostati ništa drugo, osim da se objavi bankrot.
Ako ciklični trendovi preovladaju nad politikom Federalnih rezervi, recesija je neizbežna. Investitori će preusmeriti novčane tokove u zaštitna sredstva, poput zlata. Zbog gubitka kredita opet će bankrotirati hiljade američkih kompanija.
Osim toga, jeftin novac dovodi do naduvavanja novih „ekonomskih balona“ na tržištu.
Jedan od njih trenutno se „naduvava“ na tržištu nekretnina. Cene nekretnina u Njujorku, Los Anđelesu i San Francisku toliko su porasle da se Amerikanci masovno sele iz tih gradova u centralne države, gde su nekretnine jeftinije. Mnogi od njih su se našli na ulici zbog nemogućnosti da plate ogromnu cenu najma.
