Svaki naš građanin koji je uspešan, vredan i dostojanstveno predstavlja svoj narod van granica Srbije od dragocenog je značaja za otadžbinu. Istovremeno je to i velika obaveza za sve naše ljude koji žive van granica matice. To je jedinstvena i nimalo laka misija ambasadora svoje zemlje koju je, slobodno možemo reći, više nego uspešno ostvarila naša sunarodnica Jasna Gerić, dama nepresušne energije.
Oni koji je dobro poznaju kažu da joj je upornost srednje ime. Naoružana znanjem, marljivošću i urođenom sposobnošću u Italiji je dotakla zvezde. Jasna je poliglota. Njena duša ume da se izražava na šest jezika: maternjem srpskom, italijanskom, engleskom, francuskom, nemačkom i španskom, koji je naučila sama.
Profesija i ljubav
Jasna je profesionalac i preduzetnik iz oblasti jezika, ima svoju firmu, ali radi za pravosudne kancelarije pri Vladi Italije. Njena uža specijalnost, osim prevođenja, jeste organizovanje i vođenje konferencija političko-kulturno-edukativnog sadržaja, zatim jezička obuka advokata, komercijalista, notara. Intervjuisala je brojne poslanike, senatore, tužioce, predsednike regija. U Parlamentu Italije je predstavnica interesa prevodilaca i advokata. Predavala je poslovni i pravni engleski, nemački i francuski u italijanskom Ministarstvu poljoprivrede. U oktobru 2021. ovenčana je nagradom Kartagina, koja se dodeljuje ličnostima iz celog sveta. Nagrađena je kao profesionalac i preduzetnik u oblasti prevodilaštva i jezičke edukacije, sa naznakom da nagradu dobija za blistavu karijeru.
– Jezici su moja sudbina, ljubav, posao i profesija, volim ih, a oni meni leže, što bi se slikovito reklo. Volim jezike koje govorim i kulture naroda kojima su ti jezici maternji – kaže Jasna za “Vesti”.
Kao mlada, spakovala je svoje želje, snove i planove u jedan kofer i krenula iz rodnog Novog Sada u Italiju, kada je dobila stipendiju italijanske vlade. Stigla je u Peruđu čvrsto rešena da studira i stekne fakultetsku diplomu u ovoj zemlji.
– Bilo je to 1998. godine, tada sam imala 21 godinu, ali sam znala šta hoću i kojim putem treba da hodam. Nije lako biti prepušten sam sebi, bez ičije podrške: nova sredina, jezik, mentalitet, kultura, ljudi… Kad nemaš vrata na koja možeš da zakucaš, zaista je strašno. Sad kad pomislim, s ove vremenske distance, i kad pogledam unazad, bila sam zaista hrabra ili isuviše naivna. Zaputiti se u zemlju u kojoj ne poznajete nikoga ko može da vam pruži ruku ako padnete, da vam ponudi rame da se isplačete, nije nimalo naivno i bezazleno, ali snovi su za mlade. Ako nisu tad, onda kad? – ističe naša sagovornica prisećajući se teškog početka.
Diploma pre roka
Zahvaljujući stipendiji, volji i vrednom učenju završila je fakultet godinu dana pre roka da bi što pre stigla na tržište rada. Studirala je od 1998. do 2001, a diplomirala 15. marta 2002. Tema diplomskog rada bila je: “Osvajanje Rijeke od strane Gabrijela Danuncija” na engleskom jeziku. Potom je upisala i master koji je uspešno odbranila na temu: “Ulazak Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju” na Univerzitetu Roma Tre 2003. Počela je da radi prvo u školama, zatim u Enelu, italijanskom preduzeću za energente, potom za Železnice Italije, a vrhunac karijere je rad za vladu u Rimu.
Sagovornica “Vesti” ukazuje da ima dobru poslovnu saradnju sa našom ambasadom, bila je među protagonistima dokumentarnog filma koji je promovisalo Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, a podjednako dobro sarađuje i sa diplomatskim predstavništvima drugih zemalja.
Njena ljubav prema jezicima je bezgranična i prevazilazi sve prepreke. Prevela je i knjigu “Interpretacija zakona sa matematičkim modelima” autora profesora i advokata Luiđija Viole sa italijanskog na španski, engleski i nemački. Autorka je i specijalističkih radova iz domena prava i ekonomije, koje su objavile najveće izdavačke kuće.
Nostalgija i spokoj u crkvi
Svima koji žive u inostranstvu zajednička je nostalgija. Nje niko, ko je napustio prag rodnog doma, ne može da se oslobodi, možda je može ublažiti i kontrolisati, ali ne i izlečiti. Jasna kaže da joj nedostaju draga mesta u Novom Sadu, momenti provedeni sa mamom Zorom, kafa sa drugaricama i poznanicima, a najviše joj nedostaje otac Cveta, koji je preminuo 2020. godine. Njegov odlazak je ostavio duboki trag na Jasnu. Čim se ukaže prilika obilazi rodni grad, jer tamo žive majka koja radi kao pedijatar i brat Svetozar, koji je menadžer ordinacije koju je osnovao daleke 1994. Jasnin tata Cveta.
Kad je u Italiji i kad proključa nostalgija, Jasna odlazi u crkvu, jer je to jedina nit koja je tesno povezuje sa korenima.
– Odlazak u crkvu mi daje posebnu snagu i uz titraj plamena zapaljenih sveća i opojnog mirisa tamjana smole naših borova za tren se osećam kao kod kuće. Nađem svoj spokoj i smiraj posle teških radnih dana. Naiđe erupcija emocija, rečeno jezikom pesničkog nadahnuća, i onda moram da idem u hram, tamo je taj kutak koji me ohrabruje i nadahnjuje.
Uporna na pradedu
Sećanje na pretke s vremena na vreme je obuzima i iz njega Jasna crpi snagu i upornost.
– Često se setim pradedine upornosti i borbe za bolji život i iz toga crpim snagu. Njegov primer mi je smernica, uliva mi samopouzdanje, kad sam nečim obeshrabrena. Moj pradeda Cveta Gerić, po kome je i tata dobio ime, između dva svetska rata je dva puta odlazio u Čikago, gde je radio kao rudar. Imao je petoro dece i sve je zbrinuo, svakome od njih je sagradio dom.
Pijetro životni saputnik
– Imala sam sreću da sretnem Pijetra Ćiofala. On je moj životni saputnik, daje mi snagu u svemu. Kad sam otvorila svoju firmu, on je bio, što se obično kaže, moja desna ruka. On je pravnik po struci, vlasnik komora za arbitražu i poslovne pregovore, lobista je pri italijanskom Parlamentu. Dolazi sa mnom često u Novi Sad i voli sve što je naše. Obišao je nekoliko gradova u Srbiji i koristi svaku slobodnu priliku da krene sa mnom. Sa Pijetrom sam uvek organizovala aktuelne političke međunarodne konferencije.
Nagrada Kartagina
Nagrada Kartagina se svake godine dodeljuje ličnostima iz celog sveta, a Jasna je 2021. godine bila među laureatima na 19. ceremoniji koja je održana u istorijskoj sali Akademije Konzervatorijuma “Santa Cecilia” u Rimu. Nagrađena je zajedno sa uglednim ličnostima, a sudijsku komisiju činili su general Alesandro dela Posta, admiral Rinaldo Veri i advokat Kristina di Silvio, italijanska predstavnica USFTI Sjedinjenih Američkih Država.
Kao razlog za dodelu nagrade navedena je blistava karijera mlade Novosađanke. Jasna je nagrađena zajedno sa uglednim ličnostima, među kojima su bili ambasador Demokratske Republike Konga, poznati krivični sudija i direktor RAI3 (Italijanske državne televizije). Ona je tom prilikom prevela ambasadorov govor zahvalnosti sa francuskog na italijanski i obrnuto. Jasna je posvetila ovu nagradu tati Cveti i mami Zori.
Ova priznanje je dodeljivano poznatim ličnostima među kojima su Kofi Anan, Džordž Kluni, Enio Morikone, Antonio Banderas, Đulio Andreoti, Antonino Zikiki, Lučo Dala.
