Premijera predstave “Urnebesna tragedija” prema čuvenoj drami Dušana Kovačevića, u režiji Jagoša Markovića, izvedena je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Ova crna komedija odvija se pre više od 30 godina, kada je i napisana (1991), ali je aktuelna i savremena kao da se odigrava sada. Kao da je i kao da je jedan od naših najvećih dramskih pisaca i srpski akademik stvorio danas.
Dušan Kovačević se u dugogodišnjoj karijeri bavio problemima pojedinaca na specifičan način. Rođen je 12. jula 1948. u selu Mrđanovac kod Šapca.
– Bila je čuvena 1948. Staljin je rešio da nas usvoji, a Tito odlučio da nas ne da. I ja sam se rodio baš dok su njih dvojica obarali ruke. Majka kaže da sam pošteno zaplakao, dok su se svi radovali – otkrio je Kovačević.
Otac mu je bio na rečnom razaraču, a kum šetao po avliji zabrinut koje ime da mu da. Rođen je na Petrovdan, znači veliki praznik ga je krstio, i bio bi red da se zove Petar. Ali, nezgodno je, kaže, da se neko seti kako mu je ime dato po kralju, voljenom čika Peri, kako ga je narod od milošte zvao, dok ga se iz straha nije odrekao. Trećeg dana deda odluči da se zove Dušan.
Otac Đorđe bio je radio-telegrafista, majka Marija domaćica. Otac je bio i na Sremskom frontu. Osnovnu školu završio je u Šapcu. Pohađao je gimnaziju “Svetozar Marković” u Novom Sadu. Drugovi prepričavaju kako je pravio parodije na Šekspira.
Na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, diplomirao je 1973. U osnovnoj školi napisao je “Prvi put kad nisam video Tita” i pokazao talenat za pisanje, ali pošto je kao srednjoškolac igrao fudbal za podmladak Vojvodine, nadao se da će se baviti sportom. Međutim, u gimnaziji je s drugovima pokreće školske novine i prijavljuje se na konkurs Radio Beograda za kratku priču.
Vrata Ateljea 212 otvorio mu je komad “Maratonci trče počasni krug”, a gotovo sve što je napisao postalo je klasika. Ipak, najpoznatija dela su mu: “Ko to tamo peva”, “Balkanski špijun”, “Sveti Georgije ubiva aždahu”, “Profesionala”, “Urnebesna tragedija”…
Njegove drame su igrane u 140 pozorišta u svetu i prevođene na više od 20 jezika. Po mnogima su snimljeni istoimeni filmovi, a autor je scenarija i za više filmskih ostvarenja.
– Postoji u svakom mom komadu jedna rečenica u kojoj počinje zaplet – kazao je Kovačević koji je nagrađen je mnogobrojnim priznanjima u zemlji i inostranstvu. Između ostalog, sa četiri Sterijine nagrade i Sterijinom nagradom grada Vršca za najbolju komediju, dve Zlatne arene, Oktobarskom nagradom Beograda. Prvi je laureat nagrade za životno delo koja nosi ime Zorana Radmilovića, a kolekciji je dodao i nagradu “Ivo Andrić”, takođe za životno delo. Replike iz njegovih dela svakodnevno se citiraju. Bio je ambašador SCG u Portugalu, od od leta 2005. do jeseni 2006.
Na Štrandu u Novom Sadu, upoznao je dve godine mlađu Nadu, kada je bio u trećem razredu gimnazije… Supruga mu je postala ugledni advokat. Ćerka Lena diplomirala je džez pevanje na Muzičkom konzervatorijumu u Amsterdamu, sin Aleksandar je u San Francisku završio fakultet i bavi se finansijama. Ima i četvoro unuka.
