Doktor Dalibor Stojanović (40) i njegova sestra Danijela, rodom sa Kosova i Metohije, radili su u Norveškoj, u struci, imali odlične plate, ali duša je bila željna otadžbine. Zato su se i vratili! Dalibor je mogao da bira bolnicu u Srbiji, ali je bez dileme odabrao svoje novo – staro radno mesto u Gračanici na KiM.
– Srce je vuklo na KiM i u moju Gračanicu, na svetu srpsku zemlju. To je osećaj koji se novcem ne može kupiti i rečima opisati, ta želja da budete na svojoj zemlji, sa svojim narodom – priča Stojanović.
Teško u tuđini
Dalibor i njegova sestra Danijela su u grupi od šest lekara koji su se, uz pomoć Ministarstva zdravlja, vratili. U Norvešku otišao u maju. Put pečalbe su ga svečano ispratile sve kolege, a ta fotografija je uramljena bila na zidu stana u Norveškoj i jedna je od prvih stvari koje je spakovao kada je odlučio da se vrati.
– Odluka da se zaputimo u Norvešku i tamo nastavimo profesionalnu karijeru i usavršavanje nije doneta preko noći. Studiozno smo se za to pripremali oko pet godina. Naučili smo norveški jezik, nostrifikovali diplome, upoznali do detalja njihovu tradiciju i kulturu. Bili smo odlučni da tamo nastavimo profesionalne karijere – kaže on.
Priznaje da je Norveška zemlja kojoj se gotovo ništa ne može zameriti.
– Imaju odličan zdravstveni sistem, uslove za rad i plate. I odnos kolega je bio profesionalan. Jednu ružnu reč ne mogu da kažem o Norveškoj. Ali, bez obzira na skoro savršene uslove, svaki sledeći dan u tuđini nam je padao sve teže i nostalgija bivala sve veća. I shvatite da bez obzira na to kakve vam sve pogodnosti pruža život u inostranstvu, nije bitna ni karijera, ni novac već da se osećate dobro, a to je moguće samo u svojoj zemlji, sa svojim narodom, porodicom, kolegama i prijateljima – priča on.
Povrtak svojima
Mesec dana posle Dalibora, otišla je Danijela sa suprugom. Kada je rekao da razmišlja o povratku, kolege i prijatelji su ga pitali da li se šali.
– Bili su u šoku, posebno što su znali koliko smo se pripremali i želeli da odemo i nastavimo usavršavanje i profesionalnu karijeru. Kada sam im objasnio da ima nešto mnogo vrednije, što nema cenu svi su nas podržali i jedva čekaju da se vratim. Jedna od bivših pacijentkinja mi je, onog dana kada je predsednik Vučić saopštio i moje ime, poslala pesmu napisanu zbog povratka. To su nemerljive stvari koje diraju dušu – priznaje on.
Stojanovići su rođeni u Gnjilanu, ali su od 1999. živeli u Zebincu, mestu u Novom Brdu gde su i sada njihovi roditelji. Nakon završenog Medicinskog fakulteta, u Domu zdravlja u Gračanici Dalibor je radio 14 godina kao specijalista opšte medicine. Pre povratka je pozvao direktorku i pitao da li ima potrebe za lekarima, jer mu je bilo važno da zna da nikom neće uzeti radno mesto.
– Ostatak posla je završilo Ministarstvo zdravlja i zaista sve pohvale. Pozvali su me za nekoliko dana, i sve je završeno brzo. Pitali su gde bismo želeli da radimo. Odabrao sam Gračanicu, a sestra je radila kao lekar u Tromsou na severu Norveške i dobila priliku da radi i usavršava se na Klinici za rehabilitaciju UKC Vojvodine u Novom Sadu.
Čežnja za domom
Dalibor preporučuje mladima koji razmišljaju o odlasku u inostranstvo da dobro razmisle pre nego što donesu takvu odluku.
– Život u inostranstvu donosi mnoge prilike, ali i izazove. Tamo ćete biti stranac i često ćete čeznuti za domom. Važno je da odluka bude dobro promišljena i da se ne donosi iz finansijskih razloga. Život vani može da pruži dragocena iskustva, ali nema veće vrednosti od osećaja pripadnosti svom narodu i zajednici – objašnjava on.
Podrška institucija
Ovaj lekar kaže da kolegama u dijaspori želi da nikada ne zaborave odakle su potekli i da pokušaju da doprinesu svojoj otadžbini.
– Makar to bilo i na daljinu. Svako iskustvo koje steknu u inostranstvu može biti korisno za razvoj naše zajednice. Onima koji razmišljaju o povratku, mogu reći: hrabrost se isplati i domovina vas treba. Povratak nije lak korak, ali je moguć kad imate podršku institucija i kolega – kaže on.
Poštovanje države
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je deset ugovora o radu najboljim diplomcima medicinskih fakulteta srpskih univerziteta i učenicima srednje medicinske škole. Ugovore su dobili najbolji: 100 lekara diplomaca i 370 đaka srednjih medicinskih škola. Vučić im je čestitao i poručio da su kao najbolji dobili poštovanje države i obavezu da leče ljude u Srbiji i pomognu im u očuvanju zdravlja. Ne postoji veća odgovornost i važnije zanimanje, ali ne postoji ništa nehumanije i ne postoji ništa lepše. Svaki život koji spasete, svako dete koje od plača dovedete do osmeha – sve to što uspete da uradite, vaš je rezultat.
