Brzina života u novom milenijumu odražava se na kvalitet života, fizičko i psihičko zdravlje, odnose među ljudima, komunikaciju, porodicu, odnosno na sve aspekte života, kaže za “Vesti” psiholog i psihoterapeut Violeta Zoraja i objašnjava da je savremeni način života skratio dan, preplavio ljude obavezama, pa su zbog truda da savladaju izazove svakodnevice pod stresom i pritiskom.
Kako ta situacija utiče na današnju porodicu?
– Ljudi jure da završe planirano i sve rade pod teretom odgovornosti i želje da zadovolje osnovne životne potrebe. Ta prezauzetost ostavlja posledice na decu. Roditelji su postali isuviše popustljivi i prezaštićujući, a deca nesigurna, preosetljiva, egocentrična, bez odgovornosti i potrebe za poštovanjem autoriteta i postavljenih granica. Brz način života se odražava i na partnerske odnose, pa je sve više disfunkcionalnih brakova i razvoda. Ljudi su sve manje tolerantni i spremni na kompromis, insistira se na egocentričnom individualizmu, bez uvažavanja tuđih potreba. Stalne su napetost i anksioznost vezane za budućnost. Savremen, brz život je uglavnom život pod stresom. Stres, manjak komunikacije, nesigurnost, orijentisanost na sebe i najbliže okruženje, manjak empatije, danak su koji plaćamo globalizaciji i tranziciji.
Zbog čega je drugo ime za depresiju “bolest savremenog doba”?
– Depresija je jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice. Način života, umor, nesigurnost, neizvesna budućnost, otuđenost, nedostatak bliske komunikacije i iskrenih prijateljstava, samim tim i empatije, kriza porodice i porodičnih odnosa, nametanje postulata individualizma, kao i drugi psihološki, socijalni i genetski faktori, dovode do toga da deo populacije depresivno reaguje u određenom periodu života, a kod nekih ljudi se razvije i depresivni poremećaj. Postoje određene društvene okolnosti koje mogu da budu okidači.
Koje su to društvene okolnosti?
– Ratovi, dugotrajne društvene i ekonomske krize, nezaposlenost, nizak standard, medijski pritisak, neizvesnost, nesigurnost u mogućnost i održivost zaposlenja, nemogućnost formiranja sopstvenih porodica, otuđenost od sredine i društvenih odnosa i drugi. Na osnovu mog iskustva, depresija je sve više prisutna kod mladih i u ženskoj populaciji.
Zašto baš te kategorije?
– Mladi su izuzetno osetljivi, neprilagođeni, sugestibilni, podložni uticajima, analizama i preispitivanjima, lako postanu mete terora forsiranja lepote, mršavosti, slave i bogatstva i još lakše skliznu u samoobezvređivanje i depresiju. Moderna žena je preuzela na sebe mnoge uloge i obaveze koje često prevazilaze njene realne mogućnosti i postaje umorna i nezadovoljna. Savremeno doba je izuzetno stresno, a dugotrajan stres kao posledicu ima pored ostalih problema i depresiju.
Sa kojim se bolestima najčešće srećete i zašto su u porastu?
– Kod dece su to hiperaktivnost, smanjena pažnja i koncentracija, nepoštovanje granica i pravila u ponašanju, ali i autoriteta, nizak prag frustracione tolerancije, razne vrste razvojnih i neurotskih strahova… Kod mladih su najčešći problemi sukobi sa roditeljima i drugim autoritetima, manjak samopouzdanja, nesigurnost, razni socijalni strahovi, delikventno ponašanje, problemi sa ishranom. Kod odraslih su to depresivni i anksiozni poremećaji praćeni paničnim napadima, teškoće suočavanja s promenama u porodičnom i poslovnom okruženju, disfunkcionalni partnerski odnosi. Problemi zbog kojih se ljudi javljaju, pored ostalog, tesno su povezani sa načinom života, odnosima sa okolinom, neadekvatnim odgovorom na svakodnevni stres, iracionalnim uverenjima koja boje emocionalni život i brz tempo života.
Materijalnim vrednostima se robuje “od pelena”. Kakve su posledice te socijalne patologije na psihu mladih?
– Društvene norme, mediji, vaspitanje i razni trendovi su doveli do toga da se kod mladih, ali ne samo kod njih, uspeh u društvu i prihvaćenost vezuju i zavise od materijalnog statusa. Sve materijalno oličava uspeh i pomaže da neko bude primećen i prihvaćen. Raspoloženje i sreća mladih danas mnogo zavise od javnog prihvatanja. To je uslov njihovog zadovoljstva, a time i nezadovoljstva, anksioznosti i depresije. Mladima danas je često važniji kvalitet onog što imaš na sebi od kvaliteta ličnosti, odnosno onoga što imaš u sebi. Poremećen je sistem vrednosti.
Šta danas predstavlja vrednosti?
– Sada je “vrednost” ona koju nude rijaliti programi, estrada i mediji, firmirana garderoba, dobar auto, novac, život bez rada. Kao posledica prihvatanja takvog sistema vrednosti su pre svega nesigurnost i strah od odbacivanja. Da ne bi bili odbačeni, da mogu da izdrže pritisak održanja statusa, i zadovolje potrebu da budu u trendu, vrlo često su skloni nekritičnom razmišljanju i rizičnom ponašanju. Sa druge strane, imamo roditelje koji nemaju ili neće da podrže takav sistem vrednosti i njihova deca imaju oskudniji socijalni život, neprimetni su, povučeni, nekad izloženi verbalnom nasilju i ismevanju i marginalizovani.
Saosećajnost (ni)je izgubljena
– Mislim da saosećajnost nije izgubljena, a bilo bi strašno da jeste. Empatije, svakako, nedostatkom međusobne interakcije i komunikacije među ljudima u neposrednom okruženju, ima manje. Ljudi su postali poprilično neosetljivi na osećanja drugih, ne trude se da ih razumeju, postali su nekako sebičniji. Međutim, naše društvo, naša kultura i kolektivni duh je u mnogim kriznim situacijama stavilo na ispit upravo empatiju i u tom domenu smo se pokazali izuzetno saosećajno i podržavajuće. To ohrabruje i pruža nadu da ćemo jednog dana opet biti u stanju da izađemo nesebično iz svog doživljaja i razumemo potrebe i osećanja drugih, da ih uvažimo i poštujemo.
Površna druženja
– Porodica je pod velikim pritiskom, a teško je u svakom momentu postaviti prioritete i probleme rešavati uvek hladne glave. U trci za materijalnim vrednostima i egzistencijom, ljudi imaju sve manje vremena za sebe, decu i odmor. Nestabilno, dugogodišnje stanje u zemlji stvara nesigurnost svakom pojedincu, što se negativno odražava na porodicu. Zbog nedostatka vremena imamo gotovo potpuni gubitak tradicionalnih vrednosti koje su i te kako bile prisutne do 90-ih prošlog veka. Ljudi se daleko manje druže, prisutna je površnost u odnosima bez iskrene zainteresovanosti za život i osećanja drugih. Suština druženja se pretvorila u formu.
Bogato iskustvo
– Psiholog i psihoterapeut Violeta Zoraja je završila Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, odsek psihologija.
– Tokom dugogodišnje karijere imala je na hiljade pacijenata. Radi u Domu zdravlja “Dr Simo Milošević” u Beogradu. Majka je troje dece.
