Kad se na jednoj utakmici okupi elita francuskog i našeg fudbala, onda je i ta činjenica dovoljna da izazove veliku pažnju. A kad se tome doda da su svi igrači, kao i članovi stručnih štabova reprezentacija platili karte za ovu utakmicu, onda taj podatak zaslužuje epitet nesvakidašnji.
Razlog za odigravanje ove utakmice bilo je čuvanje uspomene na našeg reprezentativca Vladimira Durkovića, koji je samo četiri meseca ranije tragično izgubio život u Sionu, gde ga je nasred ulice pucnjem iz pištolja ubio pijani švajcarski policajac.
U trenutku pogibije Durkoviću je bilo tek 34 godine, ali je iza sebe imao blistavu karijeru. Za Crvenu zvezdu je odigrao 405 utakmica, postigao 30 golova i osvojio pet titula prvaka Jugoslavije i tri trofeja Kupa. Bio je i standardni reprezentativac, sa tačno 50 utakmica u plavom dresu, od čega 39 u neprekidnom nizu! Zajedno sa Šoškićem i Jusufijem postavio je rekord jer je uža odbrana u ovom sastavu igrala u 33 uzastopne utakmice. Bio je član reprezentacije koja je bila vicešampion Evrope u Parizu i olimpijski šampion u Rimu 1960. i četvrtoplasirana na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962.
Sledeća stanica bila mu je Borusija iz Menhengladbaha, iz koje se posle samo 10 utakmica preselio u Francusku. Prešao je u Sent Etjen, koji je tada živeo svoje najčuvenije dane, pa je za četiri godine osvojio pet trofeja – tri titule prvaka Francuske i dva pehara u nacionalnom Kupu. Popularni Dure, vrstan tehničar, iako desni bek, bio je ljubimac publike.
Otuda i utakmica koja se ne može pronaći u zvaničnim analima francuskog i jugoslovenskog, sada srpskog Saveza, ali koja u fudbalskoj Evropi tog 11. novembra 1972. godine – nikoga nije ostavila ravnodušnim. Za selekciju Francuske igrale su najveće zvezde tog doba Di Nalo i Franćeskati. Selekciju Jugoslavije činili su mnogi asovi koji su dali snažan doprinos razvoju fudbala u zemlji galskih petlova – Josip Skoblar, Milan Damjanović, Ilija Pantelić, Mihajlović, Melić, Osim… Naše zvezde dobile su veliki aplauz kad su istrčali na teren u dresovima – Sent Etjena!
Rezultat nije bio u prvom planu, ali kad su na terenu nađu takvi asovi, razumljivo je da su želeli da prikažu sve ono najlepše od fudbalske igre. Trivić je podigao publiku na noge već u drugom minutu. Sudija Kverbek je dosudio slobodan udarac na oko 20 metara od golmana Kastela, a nekadašnji prvotimac Vojvodine je prelepim udarcem preko živog zida zatresao mrežu.
Ređale su se šanse našeg tima, francuska publika je dugo skandirala "Jugoslavija", očarana potezima Vojkana Melića i Ivice Osima. Ali, naši igrači nikako da postignu drugi gol… Francuzi su, kad su jednom došli do daha i igre, bili mnogo konkretniji. U 35. minutu Damjanović je pred našim golom oborio Franćeskatija, a Saramanja je izjednačio iz penala. Samo tri minuta kasnije, posle kontranapada i uspešnog duplog pasa napadač Salovil je postigao drugi gol za domaću selekciju, da bi tačku na pobedu Francuske postavio Di Nalo, koji je driblinzima prošao kroz celu našu odbranu i matirao golmana Pantelića.
