Predsednik Crne Gore i lider Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović kazao je da do promene vlasti 13. decembra, kada je Skupština trebalo da glasa o nepoverenju Vladi, nije došlo jer su, kako je naveo “partije koje su bile deo tog dogovora tražile dodatno vreme zbog pripreme za ono što treba učiniti”.
– Kazali smo da mi želimo promeniti nepovoljnu realnost koju doživljavamo kao vreme propadanja Crne Gore, ili ćemo prihvatiti bilo koji scenario koji će voditi promeni vlasti. Nije došlo do promene vlasti onog dana kada je bilo najavljeno, to je bio ponedeljak 13. decembar. Neke od partija koje su deo tog političkog dogovora su tražili kratko, dodatno vreme – ne govorimo o mesecima, govorimo o eventualnom periodu od mesec dana – zbog adekvatnije pripreme za ono što treba učiniti i gde bi i same trebale participirati. Naravno, pitanje je od tolikog značaja da nismo postavljali pitanje treba li prihvatiti to odlaganje i treba li osigurati da tokom januara dođe do promene izvršne vlasti – rekao je Đukanović.
Govoreći o optužbama za korupciju tokom vladavine DPS-a, predsednik Crne Gore je naveo da njegova partija nije izgubila vlast zbog prekomerne korupcije.
– Bilo bi apsolutno pogrešno tvrditi da u Crnoj Gori, kao i okolnim društvima, kao i u evropskom društvu, nema korupcije. Ima je, ali to definitivno nije nikakva posebnost, nikakva specifičnost, nikako naglašen problem u Crnoj Gori u odnosu na druge države. Jesam li ja garancija crnogorske nezavisnosti i crnogorskog državnog, nacionalnog, kulturnog i vjerskog identiteta, ne bih to tako kazao – naveo je Đukanović.
Upitao da li Crna Gora već godinama živi u raljama organizovanog kriminala i korupcije, odgovorio je da je ideja bila što lošije predstaviti stanje u Crnoj Gori, da bi se obezbedila međunarodna naklonost za promenu vlasti.
– Neupitno je da sam u ovom ukupnom proteklom periodu bio na čelu politike koja se bavila i očuvanjem mira, i očuvanjem multietničkog sklada i građanskog društva koja je obnovila nezavisnost i Crnu Goru okrenula ka evropskom sistemu vrednosti i već je uvela u NATO.
Odgovarajući na pitanje o odluci Uprave za katastar i državnu imovinu da kao vlasništvo Mitropolije crnogorsko primorske upiše Cetinjski manastir, Đukanović je naveo “da je to još jedan pokušaj uzurpacije crnogorskog kulturno-istorijskog i sakralnog nasleđa, s jasnim političkim ciljem – da se izvrši srbizacija Crne Gore, i da se pokaže da Crna Gora nema ni svoj državni, ni svoj kulturni, ni svoj nacionalni i verski identitet i da je samim time besmisleno postojanje još jedne srpske države”.
– To je naravno politička intencija ideologa i promotera velikosrpskog nacionalizma, i u Crnoj Gori i u regionu. To je već duboko zona krivično-pravne odgovornosti, jer govorimo o pokušaju bespravne uzurpacije nečega što je izuzetno važno, istorijsko i državno dobro Crne Gore. Nemoguće je govoriti o tome da je finansiranje Cetinjskog manastira bilo od strane srpske crkve ili države Srbije. To je imovina države Crne Gore koja je ostala takvom i poslije 1920. godine, nakon što je ukinuta država Crna Gora, a formirana Srpska pravoslavna crkva. I sve je to trajalo do poslednjih godina, kada kreće uzurpacija tog sakralnog nasleđa Crne Gore i sve se završava ovim – rekao je Đukanović dodajući da je veruje u pravni poredak Crne Gore, te da će se lako dokazati da je to imovina crnogorske Prestonice.
Govoreći o popisu, predsednik Crne Gore je rekao “da je jasno da se želi falsifikovati popis stanovništva u Crnoj Gori”, da se “želi politikantski zloupotrebiti” i da se “želi dokazati da su navodno Srbi u Crnoj Gori ugroženi, zbog čega im je potrebna podrška države Srbije”.
– Kako stoje činjenice, kazaću vam: 1981. godine u Srbiji je živelo 147.000 Crnogoraca, 2011. godine u Srbiji živi 38.000 Crnogoraca. Dakle, otprilike 110.000 manje nego 30 godina ranije. Kada su u pitanju Srbi u Crnoj Gori, 1981. godine je u Crnoj Gori živelo 9,3 odsto Srba. Trideset godina, kasnije, 2011., živi 28,7 odsto Srba. Dakle toliko o asimilaciji predstavnika srpskog naroda u Crnoj Gori. I toliko o mogućnostima očuvanja crnogorskog nacionalnog i kulturnog identiteta Crnogoraca koji žive u Srbiji – naveo je Đukanović.
Ponovio je da se “velikosrpski nacionalizam suštinski nikada nije pomirio sa crnogorskom nezavisnošću”.
