“Poslednjih deset meseci videli smo da Crna Gora ima ozbiljan kapacitet proevropskih politika kako u opoziciji, tako i u parlamentarnoj većini. To garantuje da ćemo nastaviti dinamično da se krećemo u pravcu cilja priključenja Evropskoj uniji”, ocenio je predsednik Crne Gore Milo Đukanović na konferenciji “Zapadni Balkan: Ključni deo slagalice evropske bezbednosti” u organizaciji GLOBSEC-a.
On je kazao da su se strukture moći prošle godine u avgustu promenile.
– Logično je da se ljudi umore od jedne strukture na vlasti toliko dugo, a u poslednjih 10 meseci na vlasti je nova struktura moći. Mi smo ih dočekali sa nepoverenjem, zato što su do tada bili protiv nezavisnosti Crne Gore, članstva u NATO-u i protiv svih reformi koje bi rezultirale članstvom u EU – naveo je Đukanović.
Nekoliko dana nakon izbora čelnici partija koalicije na vlasti potpisali su sporazum kojim se obavezuju na poštovanje svih vrednosti važnih za evropske i NATO integracije.
– Zato smo odlučili da svoju sumnju umanjimo i da dozvolimo da vidimo kako će raditi. Nakon 10 meseci mi se čini da vladajuća koalicija pokazuje sklonost da usvoji evropske vrednosti koje će garantovati da se Crna Gora dinamično kreće na putu evropskih integracija, ali mi se čini i da se najveći deo vladajuće koalicije, odnosno dve trećine te strukture na vlasti drži se srpskog nacionalizma i važni su im ruski geopolitički interesi na Zapadnom Balkanu – ocenio je Đukanović.
On kaže da vladajuća koalicija u Crnoj Gori neće biti uspešna u ostvarivanju tih ciljeva.
– Kada smo izgubili rekli smo da ćemo nastaviti da se borimo u političkoj areni i protiviti se ako pokušaju da promene strateška opredeljenja Crne Gore. Sada se borimo u političkoj areni, ali ja sam optimista – naveo je Đukanović.
Postoji, kako je rekao, određeni zamor zbog procesa proširenja Evropske unije koji je u jednom momentu zaustavljen.
Što se tiče odnosa sa Srbijom, važno je analizirati, navodi Đukanović, odnos te države prema Crnoj Gori, kao i prema zemljama u regionu.
– To je tradicionalan odnos u kom Srbija nije prihvatila nezavisnost Crne Gore. Mogu to potvrditi za vreme za koje sam u politici, a to možemo potvrditi i istraživanjem istorijskih dokumenata čak iz XIX veka – ističe Đukanović.
– Kad se vidi odnos Srbije u regionu, ta uloga je potencijalno destruktivna, zato što se Srbija vratila politikama iz ranih devedesetih. Srbija je tu da sačuva interes Srba gde god žive u regionu. To je ista greška koju je Slobodan Milošević napravio devedesetih, znamo što se desilo u Bosni i Hercegovini – istakao je Đukanović i dodao:
– A ne može mešanje u unutrašnje stvari jedne države biti legitiman cilj. Žao mi je što Srbija ponavlja greške i plašim se da to je to realističan potencijal za stvaranje nestabilnosti u regionu. Srbija to čini oslanjajući se na podršku Moskve.
Istakao je da je tokom devedesetih Crna Gora bila jedina zemlja u regionu koja nije učestvovala u ratovima, što je uspeh, a pored toga je primila i više od 120.000 izbeglica na svoju teritoriju.
– Crna Gora je veoma ponosna na svoju državnost – naglasio je Đukanović.
Predsednik Crne Gore je rekao da je otvaranje pitanja izmena Zakona o slobodi veroispovesti učinjeno u pogrešnom periodu, uoči parlamentarnih izbora.
– Imamo veoma ozbiljan deformitet, a to je da je Srpska pravoslavna crkva postala politički akter u Crnoj Gori. Postali su nosioci veoma retrogradne ideologije. Nažalost, vidim tu nešto veoma slično klerikalnom nacionalizmu, pa čak i klerikalnom fašizmu. Crkva je opasno oruđe u rukama retrogradnog nacionalizma i treba da usmerimo političku odgovornost i pažnju na njih ako želimo da otklonimo destruktivne sile, opasne za mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu – tvrdi Đukanović.
