Đukanović putujući svetom traži azil

EPA/Georgi Licovski

Za socijalna davanja skoro da nema novca, jer najugroženije porodice ne primaju iznos koji je dostojan čoveka, ali kad predsednik države Milo Đukanović zatraži novac za svoja putovanja – mora ga biti. Tako je Služba predsednika Crne Gore zatražila od Ministarstva finansija dodatnih pola miliona evra, kaže za “Politiku” Dejan Đurović, poslanik i funkcioner Nove srpske demokratije.

U predlogu rebalansa budžeta navedeno je da su predloženi izdaci za službu predsednika države Mila Đukanovića povećani za više od pola miliona evra jer je, kako između ostalog piše u tom dokumentu, “državna letelica bila u kvaru pa je korišćen alternativni, skuplji prevoz”.

Avion vlade je od kraja juna, nakon popravke koja je trajala čak pola godine, ponovo u funkciji pa nije jasno da li su ti radovi realizovani na odloženo plaćanje, ili je neko izmirio te obaveze pa se sada taj iznos nadoknađuje kroz rebalans budžeta.

– Besprizorno je i u najmanju ruku nekorektno da se daje toliki novac za Đukanovićeva putovanja, a da smo zemlja u kojoj deca nemaju grejanje u školi, gde se za lečenje dece skuplja novac putem telefonskih poruka – poručuje Đurović, koji je i član skupštinskog odbora za ekonomiju, finansije i budžet.

Dodaje da je očigledno da Đukanović poslednje dane na vlasti koristi za neka putovanja koja i nisu bila toliko potrebna u ovim teškim vremenima.

– On krstari svetom o trošku građana i u vremenima u kojima Crna Gora nema finansije da može da pokrije sve to. Đukanović u svakom slučaju poslednje dane na vlasti koristi da obilazi i traži neki politički azil za sebe. U ovom trenutku za tim nema potrebe, kad su i svet i Evropa u ovakvoj situaciji, da neko mora putovati svaki dan i da se još traži pola miliona evra dodatnih sredstava da se potroše za nečija putovanja, makar to bio predsednik države – ističe Đurović.

Na predlog da se Đukanoviću obezbedi još najmanje pola miliona evra iz državne kase reagovala je u ime Akcije za socijalnu pravdu Ines Mrdović, poručujući da je u “veoma siromašnoj zemlji, kakva je Crna Gora, gde dobar deo građana bukvalno gladuje, potpuno neprimereno da se najviši državni zvaničnici razbacuju novcem poreskih obveznika i ponašaju kao kraljevi, koji moraju putovati isključivo privatnim letovima”.

Navodi da, “ukoliko je moguće organizovati putovanja i redovnim linijama, a ne samo vladinim ili iznajmljenim avionom i naročito ukoliko je to jeftinije, onda to treba da postane pravilo”.