Krov je oslabio, a na kupoli bogomolje freske su počele da otpadaju. Renoviranje je već počelo. Istočni deo manastira opasan je skelama, ali nije u pitanju samo građevinsko renoviranje. Na dnevnom redu je obnova celog manastirskog ustrojstva. Manastiri su oduvek bili duhovni i kulturni centri, a to je više od dve decenije bio i srpski manastir u Himelstiru.
Novi sadržajiU Himelstiru nameravaju da obogate i verske i narodne proslave. Prvi korak je proslava vaskršnjih praznika gde su zainteresovanima ponudili prenoćište, vaskršnju trpezu ljubavi i popodnevno narodno veselje uz živu muziku. Za Spasovdan, 29. maja, posle večernje liturgije, planirano je istorijsko veče koje će opevati i guslari. Na Duhove, 8. juna planiran je Duhovski sabor, biće angažovani trubači, a peći će se i vo na ražnju.
|
– Zaključno sa 31. majem ove godine ukloniće se svi tragovi koji podsećaju na hotel i restoran. Manastir treba da vratimo duhovnoj nameni i molitvi. To je našem narodu ovde potrebno, jer da tako nešto dožive naši ljudi moraju da putuju u otadžbinu – potvrđuje arhijerejski zamenik prota Milan Pejić i apeluje na verni narod da se javi ocu Bošku i da podrži ostvarenje duhovne i sadržajne obnove manastira.
Ne treba zaboraviti da je ovaj manastir Uspenja Presvete Bogorodice bio prvi srpski pravoslavni manastir u zapadnoj Evropi, da je imao štampariju, da je u njemu štampano, između ostalog, i više knjiga vladike Nikolaja Velimirovića i listovi "Crkva" i "Glas srpske crkve u Zapadnoj Evropi".
– Renoviranje je počelo, jer je to uslovljeno i vremenski – priča Karol Lupu, sekretar za odnose sa javnošću. – Krov je dospeo za renoviranje, ali opadanju freski doprinela je i upotreba pogrešnog materijala. Zidovi nisu mogli da "dišu", stvarala se vlaga. Međutim, za nas su važni i novi programski sadržaji. Od manastira želimo da napravimo kuću koja će biti otvorena za sve ljude koji imaju duhovni i kulturni interes. Manastirski hotel će prestati da bude hotel otvorenog tipa. On će da postane manastirsko prenoćište za ljude koji će uz povoljnu cenu pojedinačno ili familijarno uz monaško gostoprimstvo, moći da dođu da odmore dušu i telo.
Po njegovim rečima manastir bi mogao da postane pravoslavna, pa i ekumenska, interkulturalna kuća u kojoj bi svoje duhovne i kulturne aktivnosti mogli da sprovode i pripadnici drugih konfesija. On pritom ne zaboravlja podršku evangelističke i katoličke crkve koje su, kao i građani Himelstira, čak i finansijski pomogli renoviranje oronule evangelističke crkve, od koje su pravoslavni vernici napravili svoj prvi manastir u zapadnoj Evropi.
– U Nemačkoj je 10. maj Dan otvorenih manastira, a među 400 manastira koliko ih u ovoj zemlji ima u program je uvršćen i naš manastir – dodaje Karol Lupu.
Pod zaštitom grada– Manastirska zgrada i crkva su kao kulturni spomenici pod |
