Na mestu gde se do pre nekoliko godina zavrašavao zapadni, a počinjao istočni svet, na granici Hesena i Tiringena, nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke, smeštena je pravoslavna isposnica, a u skorijoj budućnosti tu će biti manastir Blagovesti, prepodobnog Justina Ćelijskog.
Patrijarh Irinej osveštao zemljište
Nastojitelj ovog prelepog mesta, daleko od gradske gužve, je ši-jeromonah sinđel Justin Rauer, ili kako ga vernici zovu, otac Justin.
– Početkom decembra prošle godine, patrijarh Irinej je posetio ovo mesto i osveštao zemljište na kojem je u januaru ove godine počela gradnja manastirske crkve. Planirano je da radovi traju do juna i za sada ide sve po planu. Međutim, pre dve nedelje nam je banka otkazala kredit. Kao razlog rekli su nam da je kriza i da nemamo redovna primanja nego samo priloge pa im to nije sigurno – kaže nam otac Justin i nastavlja:
Drvena crkva– Betonske radove na temelju i podrumu izvodi Aventa Nord Milenka Babića, a podizvođač radova je firma MMB – bau, našeg vernika Mladenka Žarića u kojoj rade rumunska pravoslavna braća, a sama crkva će biti od drveta. Za drvo smo se odlučili jer je najmoderniji način izgradnje. Drvo je odličan toplotni izolator, a imali smo prilike i da se uverimo da objektima koji su građeni od ovog materijala nije potrebno jako grejanje. Osim toga, ukupna vrednost izgradnje je manja od ostalih materijala – navodi otac Justin. |
– Crkva će biti napravljena od drveta na kamenim temeljima. Od sredstava koje sada imamo možemo da sagradimo podrum manastirske crkve, a za dalje radove se nadamo novčanim prilozima vernika. U našu isposnicu dolaze, pored srpske pravoslavne braće i naša braća po veri, Grci, Rusi, Rumuni i Nemci. U Ajterfeld dolaze ljudi da bi se ispovedali, pronašli svoj mir i ostali nekoliko dana daleko od svakodnevnog stresa. U našoj isposnici trenutno ima 6, a radovi su pri kraju na novih 12 soba. Boravak se ne plaća, a dobrovoljni prilog ostavlja ko koliko želi i može.
Isposnica Blagovesti prepodobnog Justina Ćelijskog pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi i svake nedelje se služba obavlja na dva jezika -staroslovenskom, crkvenom i nemačkom jeziku. Na službu nedeljom dođe 80 do 90 ljudi, ali u malu kapelicu stane tek tridesetak vernika dok će u novoj manastirskoj crkvi, kada bude završena biti mnogo više mesta.
Dolaze po Božju pomoć
– Dolaze ljudi u Ajterfeld i zbog bolesti, ali se češće obraćaju bratstvu u Gajlnauu, jer tamo otac Vasilije čita svake nedelje molitve za zdravlje i spasenje, a i tamošnja manastirska crkva je veća. Kada sve bude pripremljeno i bratstvo se iz Gajlnaua preseli ovde, biće mesta za sve kojima je Božja pomoć potrebna. U prethodnih nekoliko godina je poseta toliko velika da smo počeli da razmišljamo kako da izađemo u susret svima koji žele da nađu svoj mir i koji Božju pomoć trebaju – priča otac Justin.
Otac Vasilije i otac Justin su pre oko 5 godina počeli da traže mesto koje bi bilo prikladno za novi i veći manastir.
FizičarŠi-jeromonah sinđel Justin je rođen u Minhenu kao Andreas Rauer 1963. godine. Studirao je fiziku i filozofiju, a diplomirao fiziku u Vircburgu. Kroz filozofiju je saznao više o pravoslavlju. Odlazak na postdiplomske studije na Long Ajlend i blizina univerziteta i pravoslavnog manastira je produbila još više interesovanje mladog doktora fizike i promenila mu život. Kršten je pre 27 godina, a oca Vasilija je upoznao u Parizu i kod njega se zamonašio pre 25 godina u Gajlnauu. |
– Ovde u Ajterfeldu smo pronašli mesto koje u potpunosti odgovara. Kupljen je objekat koji se nalazi na zemljištu površine 1.6 hektara. Na placu se nalaze tri izvora vode od kojih je jedan u upotrebi. U međuvremenu smo zasadili voćnjak, oformili košnice sa pčelama koje ćemo ovog leta da proširimo, imamo baštu gde smo zasadili povrće, a u toku ove godine ćemo početi da gajimo ovce i koze kako bi mogli da proizvodimo sir za potrebe manastira. Raniji vlasnici su imali ribnjak, pa postoje na placu i dva bazena koje bi mogli sa malim ulaganjima da se ponovo osposobe – ponosno govori jeromonah Justin.
Postoje i planovi za budućnost da se neke zgrade koje su sada još uvek u funkciji poruše i ustupe mesto novim i prostranijim objektima u kojima bi se održavali seminari i mogli da se smesti još više ljudi koji dođu u manastir.
