Tanjug
USKORO POČINjE RENOVIRANJE: Crkva u gradu Birzebudža

Srpska pravoslavna crkva na Malti, posle mnogo decenija, zahvaljujući razumevanju malteške crkve – Malteške kurije, i malteške države, dobila je na korišćenje na 25 godina velelepan objekat crkve u mestu Birzebudža na Malti.

Tako je veliki broj vernika na ovom mediteranskom ostrvu konačno dobio mesto gde će se okupljati na liturgijama, ali i gde će mališani koji su rođeni na Malti učiti srpski jezik, kulturu i tradiciju zemlje odakle potiču njihovi roditelji. U tom objektu će se držati i nastava srpskog jezika i organizovati brojne kulturne aktivnosti sa ciljem očuvanja tradicije Srba.

Sveštenik Risto Gorančić, koji je po blagoslovu episkopa austrijsko-švajcarskog, Italije i Malte Andreja, poslat na Maltu, kaže da su se proteklih godina verski obredi vršili u objektima u Valeti, kao i u objektu Rumunske pravoslavne crkve, ali su to bila privremena rešenja.

– Sada, zahvaljujući razumevanju Malteške kurije, dobili smo na korišćenje na 25 godina crkvu u Birzebudži, koja dugo nije korišćena. Reč je o crkvi koja se zove Crkva Bogorodice žalosti, u bukvalnom prevodu i koja je bila prva parohijska crkva u gradu Birzebudža na jugu Malte – kaže Gorančić.

UNUTRAŠNJOST VEĆ MALO PREUREĐENA: Liturgija u hramu

On dodaje da je to bila njihova prva parohijska crkva koja je korišćena od 1930. godine, sve dok nije izgrađena velika crkva.

– Od 2002. godine nije korišćena. Potpisali smo ugovor o korišćenju te crkve i zahvaljujući jako brzoj i organizovanoj akciji Srba sa Malte, objekat, koji je bio u lošem stanju, uspeli smo koliko-toliko da sredimo i pripremimo da možemo da u njoj bogoslužbujemo, ali predstoji nam dugačak period restauriranja crkve i prostorija koje smo dobili u okviru te crkve u Birzebudži – dodaje sveštenik Gorančić.

Od 2014. godine Malta i Italija, posle Svetog arhijerejskog sabora održanog u Beogradu, dodeljeni su tada novoosnovanoj Eparhiji austrijsko-švajcarskoj.

– Od tog momenta brigu o Malti i Crkvenoj opštini Malta preuzimaju episkop Andrej i crkva u Beču. Od 2014. do 2018. godine bila su redovna bogosluženja, sveštenik je dolazio jednom u mesec ili dva da služi liturgiju. Najaktivniji u osnivanju crkvenog života ovde bio je otac Petar Pantić iz Beča koji se izuzetno založio da položi kamen temeljac crkvenom životu na Malti – navodi Gorančić.

Sveštenik Risto Gorančić

Počele službe

Odlukom episkopa Andreja, krajem 2018. godine, sveštenik Risto Gorančić je došao na Maltu da stalno bude parohijski sveštenik.

– Do današnjeg dana, ja sam tu, pomažem našim ljudima onoliko koliko mogu i trudim se da ojačam duhovni i crkveni život ovde na Malti. Zahvaljujući odluci Kurije, sada imamo naš crkveni objekat ovde na Malti i to će dosta pomoći u ojačavanju duhovnog i kulturnog života. Od pre nekoliko nedelja smo počeli da služimo u našoj crkvi – kaže sveštenik Gorančić.

Otac Dalibor Đukić

Nedavno je arhijerejski namesnik za Italiju i Maltu, otac Dalibor Đukić posetio je misionarsku parohiju na Malti. On služio liturgiju u novodobijenom hramu, a sasluživao mu je paroh Gorančić.

Prvi čas: Radost učenika na Malti

Dopunska škola u četiri grada

Na Maltu su održani prvi časovi u okviru projekta Srpskog obrazovno-kulturnog centra “Sv. Jelena Anžujska – Škola srpskog jezika na Malti”, i to na četiri lokacije: Viktorija (Gozo), Aura, Gzira i Birzebudža. Srpska deca širom Malte od sada će imati priliku da uče o otadžbini Srbiji pod budnim okom učiteljica: Kristine Kitić, Dragane Duvnjak i Maje Marinković, kao i koordinatorke projekta Jelena Jablanov Maksimović.

Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu poželeo je mališanima i učiteljima srećan rad.

“Našim đacima, polaznicima prve dopuske škole srpskog jezika na Malti, želim srećan početak rada. Siguran sam da ćete saznati mnogo lepih stvari o vašoj otadžbini i da ćete odlučno savladati prelep i milozvučan srpski jezik”, poručio je Gujon.

Predstavnici Srpskog obrazovno-kulturnog centra “Sv. Jelena Anžujska” zahvalili su Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu na finansijskoj podršci, požrtvovanom parohu Risti Gorančiću, koji je obezbedio prostor za nastavu, ali i divnim roditeljima, koji su prepoznali značaj učenja maternjeg jezika i u velikom broju upisali svoju decu.