B. Đ.
PRIGODAN KONCERT: Nastup hora posle liturgije

U berlinskoj Crkvi Svetog Save na Vedingu, hor “Sveti Stefan Dečanski” proslavio je dvadesetpetogodišnjicu postojanja. Svojim prisustvom i učešćem u liturgiji, ovaj događaj uveličao je i episkop diseldorfski i nemački Grigorije.

Hram je bio ispunjen, a prisutni vernici su i posle liturgije mogli da čuju još nekoliko pesama koje je hor svečano izveo u prigodnom koncertu. Vladika Grigorije je u ime Eparhije diseldorfske i nemačke crkveni hor “Sveti Stefan Dečanski” odlikovao Arhijerejskom pohvalnicom. Ljiljana Šurdilović, dirigent hora takođe je odlikovana Arhijerejskom pohvalnicom. Starešina crkve protojerej-stavrofor Veljko Gačić uručio je svim članovima hora zahvalnice.

Posle prigodnog nastupa hora, starešina crkve i protojerej Radomir Kolundžić ugostili su zvanice u svečanoj sali hrama, a stari i novi članovi hora podelili su sa gostima uspomene na četvrtvekovnu tradiciju horskog pevanja.

Vera i volja

Dirigent Ljiljana Šurdilović se seća da je horu pristupila na početku, dve nedelje posle osnivanja.

– Vladimir Milosavljević, tadašnji dirigent Radio Beograda širom Nemačke pokretao je naše crkvene horove i vođstvo novoosnovanog hora u Berlinu ubrzo je prepustio. meni. Tako, vodim hor već 25 godina, iako sam prvo samo pevala.

Naš repertoar se bazira na liturgijskom duhovnom pevanju, a na nastupima izvodimo i nekoliko svetovnih srpskih pesama, koje su komponovali naši poznati kompozitori duhovne muzike, kao što su Mokranjac, Stanković, Barački. Kroz hor je do sada prošlo preko 130 članova, a nas troje u horu smo svih 25 godina. S druge strane, imamo i nove članove koji su tek par meseci, pa i samo par nedelja sa nama.

Neko muzičko predznanje nije neophodno za početak u horu, najvažnije je da su ljudi vezani za crkvu i da pravoslavna vera zauzima važno mesto u njihovom životu. Novi članovi se veoma brzo adaptiraju, ali imamo i članicu od 83 godine koja uopšte ne zna šta je nota. Jednostavno je odmalena posećivala crkvu i odrastala uz liturgiju i crkveno pevanje. Note nikad nije naučila i ona to jednostavno zna.

Peva i u 84.

Koviljka Nikolić je, može se reći, najvitalniji član hora i o svom bavljenju muzikom za “Vesti” kaže:

– U horu sam od početka, a muziku i igru volim odkad znam za sebe. Do kasnih godina uvek sam rado i igrala i pevala. Uživam u tome i to me vuče napred, iako sam razmišljala da prekinem. Ljilja Šurdilović koja vodi hor za to nije htela da čuje pa i dalje učestvujem iako u januaru punim 84 godine. Svuda gde su dobro raspoloženje i lepa pesma, ja se osećam odlično.

Sandra Stupar se bavila muzikom tokom školovanja, a ljubav prema muzici je prenela i na ćerke.

– Završila sam nižu muzičku školu u Banjaluci, a u srednjoj muzičkoj smo naravno imali i horsko pevanje. Već 11 godina primenjujem to svoje znanje u horu “Sveti Stefan Dečanski”. Moje tri ćerke su već odrasle i takođe aktivno učestvuju na probama hora, a prošle godine gostovale smo u Nišu, na jednom velikom saboru horova. Posle liturgije obično imamo probu još sat vremena i jednom tokom nedelje, tako da iz velike ljubavi prema horu i prema muzici, uvek se nađe vremena.

Šesnaestogodišnja Milica Milovanović, iako je sakupila prilično muzičkog iskustva, raduje se i novim izazovima:

– Kao mala pevala sam u crkvenom horu, zatim u školskom horu i učestvovala na dečjim muzičkim svečanostima. Pre godinu dana doselila sam se iz Beograda, a pre mesec dana se pridružila našem horu. Videla sam da je hor jedna lepa zajednica u kojoj me čeka puno novih iskustava. Idem u deveti razred i veoma volim pevanje, ali ipak imam vremena za još neke aktivnosti. Nadam da ću uskoro krenuti i na umetničko klizanje – konstatovala je Milica.

Etno-grupa Gora

Sandra Stupar pri hramu vodi i pevačku etno-grupu Gora. Osnovana je pre šest godina i u njoj peva šest devojaka. Nedavno smo snimili i muzički CD, a od januara ćemo krenuti sa promocijom. Tu su stare srpske izvorne pesme, sa Kosova, iz istočne Srbije, zapadne Srbije, Republike Srpske jednom rečju iz svih krajeva u kojima žive Srbi.

Muzika i matematika

Radovan Mihajlović je došao pre četiri godine iz Zrenjanina na studije matematike na Tehničkom univerzitetu, a već godinu dana je član hora “Sveti Stefan Dečanski’.

– Ranije sam u Srbiji završio muzičku školu i sviram klavir. Na bogosluženjima izvodimo celu Mokranjčevu liturgiju, a na koncertima, imamo raznolik program i izvodimo duhovne kompozicije, a u prigodnim prilikama i neke svetovne pesme.

O usklađivanju muzike i matematike, kao i o budućim planovima, Radovan navodi:

– Matematika i muzika se apsolutno uklapaju, što zvuči malo čudno, ali mnogi upravo to potvrđuju. I ja sa time moram da se složim, iako ne nalazim neki racionalan razlog. Imam izuzetno zadovoljstvo i čast da nastupam u crkvenom horu, i zato mi nije teško da uklopim sa studijama. Za oko godinu dana završiću fakultet, a da li ću nakon toga nastaviti sa doktorskim studijama ili se vratiti u Srbiju, ostaje otvoreno.

Protojerej Veljko Gačić i episkop Grigorije dodeljuju zahvalnice

Knjiga i film

Kako se organizuje muzički život jedne ovakve grupe, Ljiljana je predstavila sledećim rečima:

– Probe održavamo jednom nedeljno, a jedino pred posebne nastupe to bude i nešto češće. Najveći problem je skupiti ljude jer dosta članova radi, tako da preko zime, zbog otežanog okupljanja, nastojimo da ostanemo posle liturgije i još malo vežbamo. Imali smo mnogo nastupa, 2-3 puta godišnje tradicionalno nastupamo po najvećim nemačkim katedralama. U Berlinskom domu nastupamo za Duhove, zatim u grčkoj crkvi, a imali smo mnogo koncerata o Božiću.

Na dvadesetogodišnjicu hora, snimili smo i muzički CD koji je finansirao jedan nemački lekar, inače zaljubljenik u duhovne vrednosti Srbije. To je bila i neka poruka dolazećim generacijama, da ovaj hor slavi još mnogo jubileja. Dr Maljenović, urolog u penziji, napisao je knjigu o našem horu, za šta je iskorišćen sačuvani letopis hora.

Za jedno mesec dana će biti u štampi, a već sledeće nedelje prikazaće se ovde u crkvi jedan kratkometražni dokumentarni film o horu, koji je snimila bivša članica sa svojom koleginicom Tanjom Brzaković. Time želimo da ukažemo mladima da je lepo pevati u crkvenom horu, i da će samo uz njihovo angažovanje ovaj hor još dugo postojati i nastupati.