Protekle nedelje, 7. marta, SPC je obeležila Mesne poklade, koje se održavaju u mesopusnu nedelju.
To je poslednji dan kada se jede meso uoči Vaskršnjeg posta, jer je već dan kasnije počeo takozvani – beli mrs, nedelja u kojoj je dopušteno da se jedu mlečni proizvodi i jaja.
Na Mesne poklade u Crkvi Svetog apostola i jevanđeliste Luke u sidnejskom Liverpulu služena je sveta liturgija koju je činodejstvovao starešina hrama protonamesnik Aleksandar Milutinović, uz sasluženje đakona Miloša Raketića i odgovarao lokalni hor pod upravom prote Nenada Đurašinovića.
Potom je poslužen zajednički ručak za vernike, a koji će prisutni dugo pamtiti.
Poseban specijalitet bila je kotlovina (teleća plećka i kobasica) majstora Dušana Kekuša – Matića i banijska kobasica i jelen pečenica Dušana Vilusa, a sve zaliveno kruškovačom, orahovačom i pelinkovcem.
Dvojica vrsnih majstora za pripremanje ovih specijaliteta su zajedno sa svojom ekipom pre nekoliko godina organizovali i prvi banket u korist liverpulske svetinje, kada je prikupljeno 14.000 dolara.
Čestitke svima koji su toga dana vredno radili, pripremili i servirali ručak, donatorima hrane, kao i onima koji su svojim dobrovoljnim prilozima od ručka doprineli da se i ovaj put prikupi lepa suma novca koja ide u korist završenja unutrašnje fasade novog velelepnog hrama u Liverpulu.
Kako saznajemo, među donatorima su bili Momir Dubočanin koji je priložio 1.000 dolara, Milanka Jovanović (200 dolara), Rada Mitrović koja je poklonila pite i kolače, a neka nam oproste svi oni koji su donirali hranu i piće, a zbog ograničenog novinskog prostora nema ih na ovom spisku, ali su svi vredni pažnje i poštovanja.
Kako je za “Vesti” izjavio inicijator ove pokladne trpeze ljubavi, prota Nenad Đurašinović, obavezno je da se na ovaj dan jede meso, jer time se zapravo na dostojan način slavi ono što će uslediti – veliki Vaskršnji post. Naime, Mesne poklade se nazivaju i Male poklade, i kad one prođu tada se ne jede meso do Vaskrsa.
U našim starim krajevima postoji običaj da se u večerima poklada okupljaju prijatelji, rođaci i susedi i zabavljaju se uz šalu i razne igrarije. Sprema se bogata trpeza i pozivaju siromašnije komšije i prijatelji da se i oni dobro omrse u zajedničkom obedovanju, a mlađi svet vodi glavnu reč i priređuje zabave.
Upravo deo tih tradicija pred Vaskrs je hteo da oživi i prota Nenad, i da kroz njih zajedno sa okupljenim narodom, pomogne ovu dobrotvornu akciju.
