Opsednuti smo misijom povezivanja dijaspore i matice kroz obrazovanje. Želimo da naša deca, koja žive širom sveta, nauče srpski jezik, ali i kulturu i tradiciju i tako sprečimo odliv duša iz Srbije. Ovo je, prema rečima osnivača Milutina i Mirjane Nikolić i Predraga Đurića, bila polazna ideja i svrha postojanja Onlajn škole srpskog jezika, kulture i tradicije “Sava”, čije je sedište u Beogradu.
– Jedno je kad Srbi idu u inostranstvo da rade, da se školuju i usavršavaju. Nije dobro kad oni koji odu kod dece ne neguju srpsku tradiciju i jezik, a deca krenu u školu na stranom, pa dolazi do regresije u maternjem jeziku. Lagano ga zaborave, ako su ga uopšte pričali do tada i potpuno se “prešaltaju” na novi jezik. Tada počinje odliv duša, a mi to želimo da sprečimo – počinje priču za “Vesti” Milutin Nikolić.
Promo-časovi su počeli u julu, a danas školu pohađa više od 100 đaka različitih uzrasta i predznanja srpskog jezika. Osim po pripadnosti vremenskoj zoni, podeljeni su u tri starosne grupe (4-6, 7-9 i 10-12 godina) sa po pet učenika u svakom odeljenju. Najviše ih živi u Americi (njih 50) dok su ostali rasuti po Zapadnoj Evropi, Australiji i Novom Zelandu, a jedan učenik je čak iz Nove Kaledonije.
Učenje uz “parnjaka”
Mali Srbi u “Savi” uče na nenametljiv način, onako kako im je najprijemčivije – kroz igru i to onu koja je primerena digitalnoj generaciji dece. Rade preko Zum aplikacije u grupi tako da se deca međusobno vide “jer im je bitno da imaju vršnjačkog parnjaka”.
– Radimo na osvećivanju identiteta i buđenju svesti o značaju korena kod dece. Namera nam je da uče srpski jezik, kulturu i tradiciju na zabavan način, da kroz igru aktivno učestvuju u časovima od po 45 minuta. Svake nedelje imaju tri časa srpskog, dok se za četvrti naizmenično smenjuju istorija umetnosti i veronauka. Cilj nam je da se na što jednostavniji i lepši način dođe do znanja – rekla nam je Dragana Ćećez Iljukić, direktorka Filološke gimnazije u Beogradu i autorka osam udžbenika za srpski jezik.
U “Savi” rade prema inovativnom programu srpske kulture i književnosti, čiji je idejni tvorac Dragana, a koji je prilagođen novoj kategoriji jezika – Zavičajnom jeziku (nešto između maternjeg i stranog). Dragana ističe da su na izradi tog programa radili talentovani, pre svega iskusni stručnjaci, profesori srpskog jezika, među kojima su i oni sa katedre za strance.
– Imamo i posebnu metodologiju, koja uključuje roditelje, kao i posebnu tehnologiju koja podrazumeva 15 softverskih paketa. Osim onlajn nastave, tu su i animacije, igrice, kvizovi, pozorišne predstave, virtuelna i uvećana realnost, interaktivne table… – nabraja Milutin uz opasku da im je u tehnološkom segmentu mnogo pomogao profesor Bojan Lazarević, vodeći stručnjak za digitalno obrazovanje u Americi.
Mnogi su se vratili
Sagovornici ističu da postoji više razloga zašto deca treba da upišu ovu školu. Prvo i osnovno, da bi roditelji pričali svoj maternji jezik s najvažnijim osobama u životu a to su njihova deca. Takođe, i zato što je jedan dodatni jezik i uvod u istoriju i kulturu poput naše odlična alatka za razvoj svakog deteta.
– Iako se nama ovde to tako ne čini, Srbija je našim ljudima u inostranstvu izuzetno atraktivna alternativa za život i karijeru. Znam mnoge koji su se vratili – kaže Milutin, koji je i sam bio u dijaspori 17 godina.
Milutinovi sestra Jelena i sestrići Danica (14,5) i Gabriele (12,5) Katoni žive u Parizu, a deca nisu pričala srpski, iako su se majka i on, kao ujak trudili oko toga.
– Oboje su rođeni u inostranstvu i imaju pasivno znanje srpskog, razumeju ga, ali teže pričaju. Upisala sam ih u “Savu” jer želim da deca, koja su po meni Srbi, nauče srpski jezik i što više znaju o otadžbini iako ne žive i nisu rođeni u njoj. “Sava” stvara utisak da se nalaze u Srbiji, a časovi im daju ono najlepše što srpski jezik i kultura imaju – smatra Jelena Katoni.
Dodaje da sada oba deteta znaju nekoliko dečjih pesmica i poštapalica.
Recituju Zmaja
Među dijasporcima koji planiraju porodični povratak u Srbiju je i Gorana Tomić, koja od 2000. živi u SAD, a od 2007. u Indijanapolisu. Svo troje dece, Stefana (10), Nikolu (9) i Elenu (4) u julu je upisala u “Savu” da deca ne bi zaboravila jezik koji govore od rođenja, a i da bi ga obogatili saznanjima o istoriji, kulturi i tradiciji. Najstariji sin je znao da napiše svoje ime na ćirilici, dok je mlađi znao poneko slovo, međutim, zbog škole srpski je sveden na kućnu upotrebu.
– Ne damo da pričaju engleski u kući. Pre je to bila borba i konstantno podsećanje da pričaju maternji, ali od kada idu u “Savu” to više ne moram da radim. Bogatiji im je fond reči, a dečaci čitaju kratke priče na ćirilici. Stefan voli da igra asocijacije na srpskom. Učenje pisanih slova im je teško, ali zato lepo recituju Ršumove i Zmajeve pesme – priča Gorana, inače izbeglica iz Dalmacije, koja je pet godina posle “Oluje” živela u beogradskoj opštini Mladenovac. Cilj joj je da deca što bolje nauče svoj jezik i zavole svoje poreklo, da to posle prenesu i na svoje potomke.
Ništa bez deseterca
Naši sagovornici ističu da je jezik osnova, ali da samo on nije dovoljan, mora da postoji kulturna matrica.
– Možete da pričate srpski, ali ako ne znate velike ličnosti srpske istorije i kulture ili u ušima nemate ritam našeg deseterca, džaba sve. Mora da se znaju istorija, književnost i kultura da bi i deca u dijaspori imala istu kulturnu matricu kao mi u Srbiji. Zato imamo i razne radionice – priča Milutin Nikolić.
Tokom razgovora, samo se nametnulo pitanje zašto bi roditelji upisali decu da uče sve gore pomenuto, ako sami kod kuće ne neguju maternji jezik.
– Teško je izdržati “pritisak” kad deca krenu u školu na stranom jeziku i svi drugari pričaju njime. Ipak, kod svih naših ljudi koji odu u inostranstvo postoji težnja da se vrate. Čak i kod onih koji to neće da priznaju – tvrdi Milutin, a uz njega drugi osnivač “Save” Predrag Đurić dodaje:
– E, tu nastaje problem kako da se vrate, jer šta će s decom koja ne pričaju jezik. Kod naših prijatelja i rodbine u dijaspori videli smo da postoji taj problem i potreba za ovim što radimo u “Savi”.
Kolibri odjekuje Hamiltonom
Marijana Stevanić je poreklom iz Ivanjice, njen muž iz Valjeva. Živeli su 17 godina u Beogradu, gde je rođena starija ćerka Mia. Kada su se preselili u Hamilton (Novi Zeland), Mia je imala pet godina i odlično je pričala srpski, ali nije znala ćirilicu, a zbog škole u kojoj je po ceo dan, engleski joj je postao dominantan jezik.
– Upisali smo je u “Savu” da bi upoznala drugare koji imaju isto poreklo kao ona. Želimo da sačuvamo maternji jezik, a oni nam u tome pomažu. Posle samo dva meseca Mia mnogo više priča na srpskom i naučila je da čita ćirilicu. Časovi su odlično osmišljeni i tematski organizovani, a pokrivaju i opšte znanje o našoj zemlji – kaže Marijana. Ističe da Mia svojoj jednogodišnjoj sestri Zoji stalno peva dečje pesme Minje Subote, Dragana Lakovića i hora Kolibri.
Druženje s Ršumom
“Savine” radionice, koje su posebno zanimljive malim Srbima, uvek su prilagođene jednoj vremenskoj zoni tako da, dok jedni aktivno učestvuju, ostali mogu kasnije da vide snimke i fotografije. Uz prethodnu prijavu, u radionicama mogu da učestvuju i deca koja nisu đaci “Save”. Kroz crteže i priče, deca su tako saznala ko su Marko Kraljević, Vuk Stefanović i Njegoš, tema jedne je bio Prvi svetski rat…
Nedavno je u radionica bio virtuelni Dan zahvalnosti (američki praznik) za srpsku decu u SAD, na kojoj se više od 300 mališana dva i po sata na aplikaciji Zum družilo s čuvenim pesnikom Ljubivojem Ršumovićem, a više od 6.000 ih je pratilo preko Fejsbuka. U planu su radionice za Australiju i Novi Zeland.
Spremni za fakultet
Nastava u “Savi” je edukativna zamena za klasične video-igre, za zabavu, ali i za postignuće.
– Porodicama pružamo mogućnost da im deca tečno progovore srpski jezik. Na kraju četvorogodišnjeg učenja kod nas, na osnovu stečenog znanja, deca će moći da upišu fakultet u Srbiji, ako to žele, i da se aktivno uključe u život u Srbiji – tvrdi Đurić.
Letnji kamp u Srbiji
U “Savi” planiraju da organizuju višenedeljne letnje kampove koji će biti prilika da deca upotrebe i potvrde znanje koje su stekli u onlajn školi.
– Zamislite, deca iz rasejanja na istom mestu u isto vreme i to u Srbiji. Biće sjajno – kažu puni entuzijazma.
I za tinejdžere i najmlađe
U “Savi” postoji i onlajn nastava za tinejdžere (13+), a odnedavno i za decu od dve do tri godine, u čemu, kako ističu, nemaju konkurenciju. Za sada imaju dva odeljenja sa po tri mališana, koji imaju tri časa nedeljno po 35 minuta.
Besplatna proba
Pilot projekat je gotov, ali prva tri časa su i dalje besplatna. Ukoliko roditelji odustanu posle mesec dana, vraća im se uplaćeni novac (170 evra). Ponosni su što su sve porodice, koje su krenule sa promo-časovima upisale svoju decu i što se niko nije ispisao.
Lektiru obrnuli naglavačke
U “Savi” imaju ambiciozan prilaz književnosti, pa su ideju o školskoj lektiri “obrnuli naglavačke”.
– Čitamo našoj deci priču o Marku Kraljeviću, ali i o Homeru. Obe su napisane da je slušaju i deca i odrasli, a mi svakako deci serviramo na način koji je prilagođen njihovom uzrastu. To su fantastične priče koje decu uzbuđuju i uvlače ih u radnju, književnost i srpsku kulturu – priča Nikolić.
