Dinar je juče oslabio prema evru za 0,1 odsto i zvanični srednji kurs iznosio je 118,0728 dinara za jedan evro, što je nova najslabija vrednost dinara prema evru ove godine. Po podacima Narodne banke Srbije reč je o padu prema evru za 12 para. Inače, ove godine je dinar izgubio 2,9 odsto svoje vrednosti, a najjači je bio 1. januara kad je evro vredeo 114,6 dinara. Centralna banka je juče na međubankarskom deviznom tržištu prodala pet miliona evra da bi ublažila dnevno kolebanje kursa. NBS je ove godine na tom tržištu ukupno prodala 925 miliona, a kupila 200 miliona evra.
Objašnjenja za pad vrednosti dinara su jednostavna. Kako navodi Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ne možete imati slabu privredu i jaku nacionalnu valutu. Kurs je toplomer i zapravo pokazuje u kojem je stanju nacionalna ekonomija.
– Nama bruto društveni proizvod ne bi ove godine porastao i da nije bilo katastrofalnih poplava, a kamoli u ovim okolnostima. Da nismo u ovako teškoj fiskalnoj situaciji država bi mogla da poveća minus u državnoj kasi, da se zaduži i da na taj način obezbedi dodatna sredstva kojima bi se možda i generisao rast bruto društvenog proizvoda. Međutim, fiskalni deficit u Srbiji u ovoj godini će, ako se ništa ne preduzme, iznositi oko osam odsto društvenog proizvoda, a javni dug će krajem godine biti blizu 70 odsto BDP-a, pa povećanje deficita i dodatno zaduživanje nisu mogući. Država nije sačuvala fiskalni prostor u "normalnim" vremenima, kako bi mogla u vanrednim okolnostima da poveća minus u državnim finansijama i da se dodatno zaduži. Nažalost, mi smo te karte potrošili – smatra Arsić.
Poplave su razorno pogodile dva važna privredna sektora u Srbiji. Prvi je poljoprivreda, a drugi energetika. Nisu zanemarljive štete ni u infrastrukturi i naravno na hiljadama domova građana. Sve to treba popraviti u okolnostima kad država za to realno nema dovoljno novca.
Sve to doprinosi velikom pritisku na nacionalnu valutu koja još i u nedostatku direktnih stranih investicija nema uporišta u devizama. Naime, deviza nema dovoljno ni u investicijama, niti od izvoza, ali ni iz doznaka iz dijaspore koje se iz godine u godinu smanjuju.
|
Poskupeće i struja
Moguće je da će u narednom periodu biti korekcija cena struje, ali daleko niže od tih 30 odsto kako se govori u javnosti, reč je o minimalnom poskupljenju struje, rekao je juče ministar energetike Aleksandar Antić. Ukoliko do ovog poskupljenja dođe, uz već uvedene više poreze, jasno je da će doći do lančanih poskupljenja. Međutim, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković rekla je da neće biti poskupljenja hrane.
|
