Ko se u Parizu prijavio, taj je i glasao. Nikakvih nesporazuma, ni suvišnih pitanja. Glatko je teklo, od vozača Ambasade Srbije i Unesko Žarka, koji je prvi u sedam sati ujutro zaokružio svoje opredeljenje, pa do poslednjeg, a na spisku ih je bilo 370.
– Zadovoljan sam, da nije maske, gela za dezinfekciju i propuštanja u Kulturni centar Srbije samo po tri glasača, sve bi bilo isto kao pre. Ljubazni su oni koji nas dočekuju, zato i nije teško da se čovek oseti kao na svome, među svojim ljudima i u slobodnom opredeljivanju – u jednom dahu je izgovorio jedan od ranoranilaca glasača, humanitarac Ilija – Miki Vujović.
Oni za radnim stolom nisu smeli da daju izjave, dok je pred ulazom u Kulturni centar, jedino izborno mesto u Francuskoj, vladala opuštena atmosfera. Naravno, svi glasači su bili sa maskama i na distanci, u skladu sa francuskim merama sanitarne zaštite.
– Neka pobedi bolji – rekao je Dragan Marković, koji je iz Merošine kod Niša došao u Francusku pre 40 godina.
Katica Pavličević, učiteljica u ŠC “Jelena Anžujska”, prvi put je ovde glasala.
– Parižanka sam deset godina. Glasam da nam bude svima bolje, u Srbiji i posledično nama u rasejanju – kaže Katica.
A u Francuskoj je prvi put glasala i Planka Bondžulić, poreklom iz Brestovca kod Leskovca. Kaže, opredelila se da pobedi bolji.
– U Parizu živim 45 godina, a sada dajem glas za lepšu budućnost Srbije – dodaje Ljubica Pavličević, rodom iz Brusa.
Kako je vreme odmicalo, red ispred Kulturnog centra Srbije bio je sve duži. Naši zemljaci, ipak, bili su strpljivi i dobro raspoloženi, i najsavesnije ispunili svoj dug prema matici.
