Tehniku izrade bačvi, buradi i kaca poznavali su još stari Sloveni. U početku su to bile manje posude jednostavnih, ravnih bokova, a kako je bačvarstvo napredovalo, vremenom su pravljene drvene posude sve boljih, oblijih i čvršćih zidova, što je omogućilo i izradu velikih buradi.
x Nekada je bačvarski zanat obuhvatao zanatlije kačare, pintere i bačvare, a jedino zajedničko im je bilo to što su upotrebljavali drvo. Za sve ove zanate bilo je potrebno znanje i iskustvo koje se prenosilo sa kolena na koleno, ali i naročiti alat koji ni najbolji samouki majstor nije posedovao. Zato je bačvarski zanat bio redak, a potreban, stoga i cenjen.
x Procvatom gradova i trgovine u srednjem veku razvijali su se mnogi zanati, pa i bačvarski. Posle oslobođenja od Turaka u Srbiju je iz Austorougarske pristiglo dosta raznih zanatlija koji su doneli nove tehnologije i alate, a sa njima i nazive svojih rukotvorina.
x Bačvarski zanat se uvek održavao tamo gde ima dosta šume. Nema dobrog bureta, bačve, čabra ili kace bez postojane građe. Cela Vojvodina, a naročito Srem, obilovali su izvrsnim hrastom za izradu duga ili dužica, posebno obrađenih drvenih ploča kojim su se daske za burad i bačve držale na okupu. Duge su pravile posebno obučene zanatlije, dužičari, najviše poreklom iz Like, ali su vremenom njihov posao preuzeli bačvari.
x Dobri bačvari su morali da poznaju dosta tehnika za obradu drveta: cepanje, tesanje, savijanje i slaganje duga… Seoski majstori su pravili i razne vrste kaca. Najteže je bilo napraviti ogromnu burad u kojoj se, na primer, drži vino. Smatralo se da je onaj ko je uspevao da napravi ogromno vinsko bure položio majstorski ispit za bačvara, i da će lako moći da napravi i bilo koji drugi bačvarski proizvod.
x Koja vrsta drveta će se koristiti za izradu neke bačvarske rukotvorine, zavisilo je od toga čemu će rukotvorina služiti. Tako se za burad u kojem će se čuvati vino najviše koristi hrastovina, dok je za čuvanje rakije najbolja dudovina jer piće vremenom dobija zlatnožutu boju, pa ima i bolju prođu.
x U bačvarstvu se koriste još i bagrem i kesten, a za velike kace, pored hrasta, još i jasen, bor i smreka. Drvo za bilo koju bačvarsku posudu najpre mora da se suši dve godine. Cepano drvo se stavlja na promajno mesto, i za to je bio najbolji tavan.
