Srpska košarka ostala je bez Dušana Dude Ivkovića, koji je pre smrti dao poslednji intervju i otkrio brojne dogodovštine.
Duda je preminuo u četvrtak 16. septembra, u 6.50 od posledica vode u plućima i herpesa, a noć pre vesti koja je srpsku košarku zavila u crno, emitovan je poslednji intervju Dušana Ivkovića.
Bio je gost emisije „Sport kakav pamtimo“ i prisetio se davnih anegdota
– Ima jedna atinska, interesantna priča. Već je 1996. počela u zimu, Boža Maljković vodi Panatinaikosu, ja sam bio u Olimpijakosu, Željko je u Realu, Savić je tada igrao tamo. Šakota je bio valjda u Peristeriju, Duško Bajević je iz AEK-a prešao u Olimpijakos, i jedne noći, cele smo noći do jutra prešli celu Atinu, i ja sam tek ujutru ubedio Željka da preuzme reprezentaciju za Olimpijske igre. On to prihvata, kad je rekao reč ‘kraj’. Međutim, sutradan jedne njihove novine na prvoj strani stavljaju slike. Svi redom poređani, Šakota, Maljković, Obradović, ja, Bajević, pa ne znam ko. ‘Srpski lobi i šef sam ja’. To su me uvek pitali, šta je to srpski lobi. Pa to je da se volimo, poštujemo i radimo mnogo. I sada, Čović je bio gradonačelnik, današnji vlasnik Zvezde. On meni kaže jednog momenta, ‘zašto ti ne bi bio selektor’. I ja kažem, ‘kako mogu da budem selektor, kad je Željko trener.’ Jedan može da preuzme odgovornost, i on mene ‘smuva’ da Željko tu bude trener, a ja selektor. To su bili neki nezaboravni trenuci – rekao je Ivković.
On je posebno izdvojio Atinu zbog toga što je 1995. bila specifična.
– Možda bih to atinsko zlato izdvojio, sve je drago, ali posle tog atinskog… Da nismo to uspeli, ne bismo učestvovali na Olimpijskim u Atlanti, ni 1997. ne bi bili kvalifikovani, pa ni 1998. Možda, gledajući uslove i način priprema, četvorogodišnju pauzu koja je ogromna, bez obzira na to kakvi su igrači, Atina je izuzetna, kad prvi put tako razmišljam na to pitanje.
