Svarog spava i u snu je stvorio svet koji je poverio Perunu i ostalim bogovima na čuvanje i upravljanje. On ne može neposredno da deluje na opipljivo okruženje koje sanja, kao što to čine drugi bogovi, ali zato može da utiče na volju ostalih bogova. U tome leži njegova najveća moć. Dobro je sve dok Svarog spava, verovali su Sloveni, jer će njegovo buđenje označiti kraj sveta. Zato su ga nazivali još i Rod i Usud. Često je nazivan i Višnjim.
Izdvojen od ostalih bogova, Svarog je nagovestio put drevne slovenske religije ka hrišćanskom jednoboštvu. Legenda kaže da je Svarogova supruga Vida zamolila Višnjeg da stvori čoveka prema svom obličju. Svarog je poslušao i udahnuo je svoj dah u jedan hrast, od kojeg je potom postao prvi čovek, Dubravko. Drugom hrastu je podarila svoj dah Vida i od njega je postala prva žena zvana Ljubljenica.
Kipovi Svaroga u hramovima bili su postavljeni u sedeći položaj, kao da je kralj na prestolu. Na grudima je imao orla, a na glavi kapu s bivoljim rogovima. Držao je dva žezla sa figurom Sunca na svakom. Ispred njega su bili mali kipovi ostalih bogova na kojima je pisalo da su njegova deca Svarožići. Uz hramove, kultno mesto bilo mu je i ognjište. U čast Svaroga Sloveni su stavljali na ognjište hrastov badnjak, koji je predstavljao duh predaka, a žreci su pravili velike kolače, iza kojih su se "krili" i vernicima želeli da takvi kolači budu i iduće godine.
Svarogu se pripisuju razni predmeti protiv uroka i lopatične kosti životinja, na kojima se gatalo. Predstavljali su ga orao, lešnik, orah, žito i vinova loza. U čast ovog boga održavale su se maškare i koledari. Vreme Svaroga padalo je od Badnje večeri do Poklada. Kao najmoćnijem bogu, pripadali su mu Sunce, Mesec, duga i zvezde, a od demona vile. U hrišćanstvu je mnoge poslove Svaroga preuzeo Bog otac.
