U bečkoj Većnici, u četvrtak uveče održana je svečana akademija pod nazivom "Filolog Vuk Stefanović Karadžić i Beč", povodom 200 godina od izdavanja "Pismenice serbskoga jezika" u Beču i 150-godišnjice smrti smrti reformatora srpskog jezika.
Ambasador Srbije u Austriji Pero Janković je u pozdravnom govoru ukazao da je Beč u prošlosti bio veoma važan grad za Srbiju jer su u njemu živeli najznamenitiji srpski naučnici, umetnici, književnici, jezički reformatori, plemići.
|
Deca Srba ne znaju srpski?!
Nova izdanja
|
– Odnosi Austrije i Srbije prolazili su kroz različite odnose, bili su kompleksni, razvijeni i dobri, ali i turbulentni – kazao je ambasador Janković.
Šef Instituta za slavistiku Univerziteta u Beču prof. dr Mihael Mozer ocenio je da se ovom manifestacijom odaje pošta nekome ko je to i zaslužio jer je Vuk bio vodeći intelektualac svog doba, koji je negovao kontakte s intelektualcima drugih zajednica u Beču i koji je reformisao srpski jezik, koji je do tada bio daleko udaljeniji od onoga što su govorili građani.
Profesorka na Odseku za slavistiku Gordana Ilić-Marković je podsetila da je Vuk u Beču živeo više od pet decenija, uz mnoge druge značajne Srbe. Mnogo toga podseća na delovanje Vuka u Beču, ukazala je ona, podsećajući na njegov grob koji je spomenik pod kulturnom zaštitom, ali i tabla ispred njegovog stana i od pre nekoliko godina bista u Institutu za slavistiku.
Prema njenim rečima ,Vuk je imao snagu i istrajnost da od jezika koji se govorio napravi književni.
Predsednik Vukove zadužbine Boško Suvajdžić govorio je o značaju Vuka Stefanovića Karadžića, ukazujući da je objavio narodne pesme, čime ih je uveo u svetsku književnost.
Mnoge njegove pesme, kako je ukazao, prevedela su značajna imena svetske književnosti, poput Getea i Jakoba Grima.
Vuk, međutim, podvukao je Suvajdžić, ne bi kao osnivač moderne srpske kulture uspeo u ostvarenju svojih delatnosti bez pomoći cenzora Austro-Agarske, Slovenca Jerneja Kopitara, a njihov susret predstavlja prvorazredni događaj za istoriju moderne srpske kulture. On je ocenio da Vukovo delo predstavlja značajan projekat evropeizacije srpske kulture i kulture slovenskih naroda sa Balkana.
