Nisam Kafka, ali osećam taj proces, tumači za “Vesti” narastanje ekstremne desnice politikolog dr Duško Radosavljević sa Univerziteta u Novom Sadu. Ovu pojavu je, kaže, doneo kraj 80-ih kada su u društvu krenule razne frustracije i unutarpolitička prebacivanja, a Velika Britanija, Nemačka i Francuska krenule da preko EU namiruju unutrašnje probleme.
Nacionalizam nije oduvek imao negativnu konotaciju već je, prema rečima našeg sagovornika, dobio od Drugog svetskog rata.
– U 19. veku, u vreme nacionalnih pokreta, nacionalizam je bio ovenčan pozitivnim oreolom i predstavljao je promociju sopstvene nacije, vere i kulture. Taj romantičarski period predstavljao je doba u kome ljubav prema sopstvenoj naciji nije isključivala druge. Međutim, u prošlom veku se ušlo u totalitarizam i taj odnos se pretvorio u svoju suprotnost, mržnju prema drugima i počelo je da dolazi do sukoba.
Smatra i da se francuski predsednik latio starog recepta da zaplaši birače i desnici pokupi glasove. Političari tipa Makrona, prema njegovim rečima, treba da kažu i koliko su sami krivi za nacionalističke istupe.
– Ako dođete na skup o miru i pričate samo o svojoj državi, a deo ste evropske zajednice u čijoj je odnovi solidarnost, jasno je da ne vodite računa o drugima. Gledajući čitavu planetu, videćemo i da predsednik SAD Donald Tramp i zvanični London prvenstveno ističu da neće u svojoj zemlji strane radnike. Gledaju samo sebe i računaju da će biti oštećeni ako ne bude tako- pojašnjava “koliko je nacionalizam postao jedna opasna i jednostrana priča u današnje doba”. Ali i priča koju je danas “najlakše prodati” ljudima.
Naš sagovornik se osvrnuo i na raspad Jugoslavije, gde su, kako kaže, krvavi sukobi imali nacionalnu podlogu, a potom su nacionalnoj osnovi formirane države. U nekim republikama na tlu bivše velike zemlje formirana je nacija negiranjem drugih koje su živele na istom prostoru.
– Ostali narodi su svedeni na nacionalne manjine, eliminisani su prema receptu po nacionalnosti bolji od drugih- opisuje naš sagovornik.
U poslednje vreme desnica u Srbiji se množi na političkoj sceni, a ovaj politikolog napominje da bi bilo opasno ako bi se pokazalo da je Vacić državni projekat ili proizvod nekih službi.
– Razne priče kruže među narodom, pa bi neko morao da izađe pred građane i da kaže otvoreno o čemu je reč. Zanimljivo je i čuti kako se finansiraju desničari kada im treba ne samo 10.000 potpisa, već i 50.000 evra da se registruju.
Radosavljević ukazuje da je Slobodan Milošević završio s Kosovom, ali da ga većina Srba ne bi predala, pa se u tom pitanju, kako objašnjava, javljaju nekakvi “zavetnici” i “osvetnici” da skupljaju političke poene. Podseća i da je u Nišu grupa koja koristi nacistički pozdrav dizanja ruke, pretukla mladića samo zbog anitifašističkog napisa na majici.
– To pokazuje da je kod krajnje desnice vidno odustvo sramote – zaključio je Duško Radosavljević.
Dorijan Grej kapitalitzma
– Evropa, odnosno njen veliki deo ima danas višak oportunizma a manjak solidarnosti. Makron je najveća prevara, “bambi” predsednik, lepuškasti Dorijan Grej, pa je pitanje šta traži u politici. To se vidi po pobuni “žutih prsluka”, nasilju nad njima i uništavanju elemenata socijalne države. U rukama deset odsto ljudi je 90 odsto kapitala, a to je njemu izgleda normalno – kaže Duško Radosavljević.