Do plemenitih ljudi velikog srca, tuđa nevolja najbrže dopre, jer njihov osećaj za dobrobit drugih navodi ih na brzu akciju i pomoć. Tako je humana Dosta Miki Bauer iz Frankfurta, inače dete ispod Kozare, saznala za neobičnu priču o 58-godišnjem Dimitriju Mikiju Parlijarisu, Grku iz Prijedora, koji je zapao u nevolje i reagovala je čim brže je mogla poslavši mu 50 evra. Prilikom uručivanja priloga, ovom Grku bi neprijatno, kao da se malo zastideo svoje situacije, a pokazao je i iznenađenje što mu neko iz dalekog sveta pomaže.
– Puno hvala gospođi iz Nemačke i svaka joj čast, pomoć mi puno znači. Od ovog novca kupiću lekove i nešto hrane, a izvadiću i novu ličnu kartu. Sve od čega je bolovala moja majka prati i mene.. Imam visok pritisak i problem s venama, ne mogu na noge, bole me… Na svu sreću imaju razumevanja u apoteci u mom komšiluku, pričekaju me za novac…. Zahvaljujem se i Mariju Davidoviću koji mi je obezbedio jedan obrok dnevno u Montu, meni to puno znači. Zahvalnost dugujem i Goranu Šobotu koji mi je kupio patike, majicu, trenerku, bukvalno me skinuo do gole kože i sve staro bacio u kantu za smeće. Eto, i vlasnici i radnici grila Indeks mi takođe stalno pomažu, daju mi hranu. Kad imam ja im platim, kad nemam oni meni daju i bez para. Razmaziće me previše – kaže zahvalni Miki Grk, čiji je otac sa Halkidikija, a majka mu je iz Jutrogošte pored Prijedora, gde su se doselili još 1965. godine.
Ali, zaslužio je grčki narod da Prijedorčani njihovog sunarodnika drže kao malo vode na dlanu jer su Grci u ratu i posle njega Prijedorčanima pomagali kao nijedan drugi narod i slali tone i tone pomoći.
Ovaj jedini Grk u Prijedoru radi u sportskoj dvorani Mladost na održavanju. "Imam ja platu 400 KM i topli obrok 100 maraka, primanja su redovna ali imam i dva kredita, jedan je 105 a drugi 43 marke. Nisam baš gladan, jedino sam ostao sam, roditelji su mi pomrli…, priča 58-godišnji Dimitrije koji se sa roditeljima u Prijedor doselio 1965. godine. A sve što za njega čine njegovi sugrađani i zemljaci iz dijaspore govori da dobri ljudi dobra dela ne zaboravljaju.
|
Poklonom na poklon |
Dosta Miki Bauer ne zaboravlja nevoljnike, pogotovo ne decu kojoj je dosad donirala više od 100.000 evra, ali ni najsitnije detalje iz života svoje porodice, dok je još živela u roditeljskoj kući u rodnoj Omarskoj. Setila se i davnih pedesetih godina i svog zemljaka Milorada Kičeme iz Omarske, starine koji se bliži devetoj deceniji i poslala mu 20 evra. "Ova simbolična suma govori da ništa nisam zaboravila. Sećam se da je ovaj čovek 50-ih poklonio mom ocu tadašnjih 20 dinara da može mom sada pokojnom najstarijem bratu koji je bio u vojsci, poslati pismo i paket", ispričala nam je stalna darodavka iz Frankfurta.
